On je rekao da će Radna grupa početi da razmatra izmene Zakona o radu tek kad se “akteri socijalnog dijaloga usaglase oko odbredbi Nacrta Zakona o štrajku, što neće biti lak posao”.
Ranije je najavljeno da se očekuje da će izmene i dopune Zakona o radu biti završene do kraja ove godine, a Martinović je rekao da bi trebalo imati u vidu da bi proces usaglašavanja aktera koji učestvuju u tome mogao da potraje i da će se donošenje izmena biti prolongirano.
„Treba ostaviti rezervu, da se neki rokovi, ne mogu ispratiti onako, kako su predviđeni“, naveo je on.
„Biće veoma teško, imajući u vidu i sve što se polemiše oko Nacrta zakona o štrajku i verujem da će mnogo teža biti procedura usvajanja izmena i dopuna Zakona o radu… Ipak treba svi da razmislimo u kakvom vremenu živimo, kolika je stopa nezaposlenosti, koja su to rešenja koja mogu takvu situaciju da promene i da idemo u nekom boljem pravcu“, rekao je Martinović.
Ne mora sve odjednom
On je naglasio da bi Zakon o radu i njegove izmene trebalo da budu kontinuirani proces, odnosno da bi sve odredbe oko kojih ne bude odmah postignuta saglasnost, trebalo da budu razmatrane i usaglašavane u narednom periodu.
Martinović je naveo da je Ministarstvo rada završilo sistematizaciju svih članova zakona koji bi trebalo da budu promenjeni na osnovu onoga što su bili predlozi radne grupe i udruženja poslodavaca.
Kako je rekao, očekuje se ozbiljna polemika oko izmena i da će se nastojati u tome da se prihvate rešenja koja mogu naići na dobar prijem svih socijalnih partnera.
Ideje i neslaganja
Poslodavci su ranije ukazali da bi izmenama trebalo omogućiti da se rad na određeno vreme produži sa godinu dana na tri godine, sa čime se ne slažu sindikati.
„Kada smo sagledavali iskustva, nekih zemalja u okruženju i nekih zemalja EU, uglavnom su prisutna rešenja prema kojima rad na određeno vreme traje dve, tri godine, a čak postoje izuzeci da u nekim slučajevima i za neke kategorije može trajati i duže“, kazao je Martinović i dodao da će stav Ministarstva biti da se nađe neko srednje rešenje- dve godine.
Kada je reč o radu u paru, odnosno da se radno vreme podeli, Martinović je rekao da će se videti da li će ta odredba biti drugačije definisana, ali da smatra da to nije pitanje oko kojeg će se sporiti socijalni partneri.
Martinović je rekao da je stav svih socijalnih aktera koji su uključeni u rad na izmenama zakona o radu da bi otpremnine trebalo da se isplaćuju za godine staža koji je proveden kod poslednjeg poslodavca, a ne za sve godine staža.
„Svi smo na stanovištu da je to za poslodavce jedan ozbiljan teret, a s druge strane, često se pojavljuju zaloupotprebe u praksi da jedan zaposleni teoretski, a i praktično, može da ostvari otpreminu za iste godine, radnog staža kod nekoliko poslodavaca, i nekoliko puta tokom svog radnog veka“, kazao je Martinović.
Ukoliko bi se to promenilo, mogao bi da bude olakšan način zapošljavanja starijih građana, sa dužim godinama radnog staža, a mogao bi da se smanji broj ugovora na određeno vreme za njih…