“Banke su počele da nude kredite po nižim kamatama i u domaćoj valuti, ali su to kratkoročne pozajmice”, rekao je Nikolić na predstavljanju septembarskog broja časopisa “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).
Direktor Repubičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević istakao je da su kamate čija visina, između ostalog zavisi od rizika zemlje i klijenta, i dalje više u Srbiji nego u evropskim državama i da se “taj disparitet ne može izbrisati dok se zemlja ne uredi”.
“Trend smanjenja kamata na domaćem tržištu u ovom trenutku više će zavisiti od spoljnih faktora i dešavanja u evrozoni nego od domaćih uslova. Srbija je na putu reformi i integracija i to ne može da bude suspendovano. Veći rizici po nivo kamata dolaze iz Evrope gde su i izvori kapitala dosta banaka koje posluju u Srbiji”, rekao je Kovačević.
Iako su cene primarnih proizvoda u svetu porasle od deset do 15 odsto inflacija, prema rečima Nikolića, neće premašiti zacrtani okvir od tri-četiri odsto.
“Za sada nema bojazni da bi mogli da uvezemo inflaciju iz Evrope jer je do septembra u Srbiji bila izuzetno niska”, rekao je Nikolić.
On je dodao da će se ova godina završiti rezultatima koji su bolji od očekivanih jer rastu industrijska proizvodnja, izvoz proizvoda višeg stepena obrade, promet u trgovini, kao i masa zarada.
“Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni za prerađivačku industriju je svega 300 mliona evra, što se nije desilo u istoriji. Veliki pomak je napravljen i u ukupnom izvozu jer je njegova vrednost dostigla 1,2 milijarde evra. I deficit u budžetu je manji nego što je planiran”, rekao je Nikolić.
Koordinator istraživačkog programa MAT-a Stojan Stamenković dodao je da je deficit platnog računa za prvih devet meseci ove godine 21 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, a da će rast investicija ove godine biti oko sedam odsto.