Igrača je sve manje, piše “Danas”. Statistika govori da je Lutrija iz zlatnog perioda, kada se po kolu uplaćivalo više od 150 miliona dinara, odnosno, više od tri miliona kombinacija (2008. i delom 2009. godine) – sišla u “prizemlje preživljavanja“, što će reći 600-700 hiljada kombinacija ili četrdesetak miliona dinara (cena kombinacije sa 40 skočila je na 60 dinara).
U “brzinskoj analizi” praznične lutrije iz poslednjih nekoliko godina – broja kombinacija i prihoda, ispostavilo se, piše list, da je u “dranju” loto igrača za praznike reč o lošim procenama i poslovnim potezima, koji, doduše, u trenutku podignu prihod, ali ga na duže staze ubijaju.
Dugoročno, drastično manji broj kombinacija drastično smanjuje i mogućnost za „hvatanje sedmice“, a to onda „ubija“ i volju potencijalnih igrača. A, ako se tendencija nastavi dosadašnjim tempom, loto neće preživeti još mnogo godina.
Igre na sreću i psihologija
Pisholozi ipak smatraju da nije bez osnova to što Lutrijanudi veliki broj nagradnih igara u vreme praznika. Naime, novogodišnji praznici su vreme kada se građani više odmaraju i provode vreme u krugu porodice, ali i kada i oni koje to redovno ne radi požele da učestvuju u nekoj nagradnoj igri.
“Pred Novu godinu smo u euforičnoj atmosferi, dobrom raspoloženju i tada se bude mnoge nade”, smatra psiholog Žarko Trebješanin. Prema njegovim rečima, Nova godina je period kada se kod ljudi rađa nada da će sve okrenuti nabolje, pa samim tim i da će imati više sreće. “Nova godina im je prilika da iskušaju sreću i otuda su lutrije, odnosno igre na sreću odavnina vrlo popularne, kako na privatnim zabavama tako i na javnim dočecima”, objasnio je psihlog Trebjesanin.
I sociolog Ratko Božović smatra da igre na sreću daju ljudima nadu da će možda zahvaljujući dobitku živeti bolje. “Kada stvari ne idu dobro u svakodnevnom životu, onda ostaje u čoveku tračak nade da bi možda od društva koje je nepravedno ili koje nije dalo šansu da se živi dobro i pristojno sada zaigrali na ono što donosi slučaj”, kaže Božović.
Prema podacima Državne lutrije Srbije, u vreme praznika više građana uplaćuje tikete zato što su nagrade “bogatije” nego u redovnim kolima. Oni koji igraju Loto, pored glavne premije u iznosu od 1, 3 miliona evra, koliki je očekivani dobitak u novogodišnjoj noći, ove godine u prazničnom izvlačenju mogu dobiti i namešten stan u Beogradu i automobil.
Bingo dobitak u prazničnim kolima iznosiće 100.000 evra Igrači koji vole takozvane greb-greb srećke moći će da se oprobaju u igrama poput Brzog keša i Mega džak para.
Prema podacima Državne lutrije Srbije, tokom prethodnih godina ostvareno je ukupno 80 miliona dobitaka u igrama na sreću, a kada je u pitanju tradicionalna “sedmica”, poslednja je izvučena 28. oktobra ove godine, u 86. kolu. Vredela je 1,6 miliobna evra bruto.
Kada su u pitanju najveći dobici, u martu prošle godine, sedmica je iznosila 4,8 miliona evra, a dobitni listić uplaćen je u Kanjiži.
Sedmica u novogodišnjoj noći do sada nije izvučena, ali je 1. januara 2009. godine dobitnik iz Pančeva ušao u Novu godinu bogatiji za čak 2,9 miliona evra.
Ove godine, na Božić, lutriji se obradovao jedan Užičanin jer je tada izvučena sedmica čiji je iznos bio 1,6 miliona evra.
Ovo je kratak ali odličan tekst, koji ukazujući na ovaj “poslovni potez” novogodišnjeg loto izvlačenja,otkriva jedno šire polje problematike vezano za rad Lutrije Srbije.
Zakonom o igrama na sreću “last edition”, kojim je državna lutrija blagodarena svojevrsnim monopolom kako na loto, tako i na igre na sreću preko telefona, interneta… zapravo iz želje da se državi obezbedi primat u prihodima, idejotvorci su sami sebi vezali ruke ! kako i zašto ?
Kada se uporedi nivo razvoja igara i bogatstvo ponuda i organizacije , naše lutrije sa lutrijama iz EU i SAD-a, Azije… vidi se da je naša veoma zastarela, a prihodi koje neke druge države ubiraju od igara na sreću su neuporedivo veći od naših. Konačan Rezultat : nit vuk sit, nit ovce na broju. ( ko je vuk a ko ovca odlučite sami)Sve bi drugačije bilo kada bi se tržište igara na sreću takoreći “deregulisalo”, raspisali tenderi i na tržište Srbije pustile najbolje svetske i domaće kompanije koje imaju stručni, finansijski i svaki drugi potencijal potreban za vođenje i razvoj posla organizacije igara na sreću .
Država , tj. budžet najbolje će se napuniti od ove grane industrije ako dopusti onima koji znaju da iskoriste sve tržišne potencijale, a potom naplati svoj porez. Nikako ne razumem kako u jednoj oblasti “monopol” države nije poželjan (kao u telekomunikacijama npr.) a u igrama na sreću jeste ?! Nema logike.
p.s.
bilo bi takođe zanimljivo da novinari ispitaju pod kojim uslovima se neko može zaposliti u Lutriji Srbije, jer se ne sećam da sam ikada u javnim glasilima video otvoren konkurs za radna mesta u LS. Malo podsećaju na “državnu agenciju”, ili golf klub “zatvorenog tipa” a ne preduzeće konkurentno i ravnopravno sa ostalim učesnicima na tržištu , zar ne ?