Dragan Spirić, stručni saradnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj na tribini ove organizacije i USAID-a u sredu je ukazao da je, uprkos najavama Vlade da će se sprovesti poresko rasterećenje privrede, u protekle dve godine uvedeno još devet novih nameta. Te dažbine su uvedene u okviru zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, plovidbi i lukama, robnim rezervama i na tržištu kapitala.
Spirić je podsetio da je prvi registar parafiskalnih nameta NALED napravio 2011. godine i od tada je popisano 455 neporeskih dažbina, od kojih su mnoge ukinute, ali se veliki broj i dalje primenjuje.
“Toliko veliki broj parafiskalnih nameta opterećuje rad privrede. Ne vredi da ukinemo ni 500 nameta, ako ne popravimo sistem, koji će sprečiti samovoljno uvođenje novih. Kao primer je taksa za korišćenje obala, koju su lokalne samouprave ukinule, ali ih je onda uvela jedna agencija. Često se takse uvode samo na osnovu odluke upravnog odbora. Zato predlažemo uvođenje jedinstvenog registra u Ministarstvu finansija, koji bi postao zvaničan, tako da sve takse koje nisu u njemu ne bi smele ni biti naplaćene”, upozorila je Jelena Bojović, direktor tima za regulatornu reformu NALED.
Prema podacima Uprave za Trezor, budžetski prihodi od 20 najznačajnijih neporeskih nameta, u 2013. su iznosile nešto više od 81 milijarde dinara.
Privrednici ističu da nakon ukidanja 138 taksa i naknada u 2012. plaćaju isti ili viši iznos za parafiskalne namete. I malim i velikim preduzećima komunalne takse prave najveće poteškoće u poslovanju. Za velike kompanije najproblematičnija je firmarina, a za preduzetnike i male firme taksa za registraciju vozila i naknade u oblasti ekologije.