Registrator u APR Ružica Stamenković je na predstavljanju poslovanja preduzeća u Srbiji na osnovu finansijskih izveštaja kazala da je u 2010. godini zaustavljen pad profitabilnosti srpske privrede, koji je bio karakterističan za 2009. i 2008. godinu.
Negativan pokazatelj u prošloj godini predstavalja nastavak pada zaposlenosti, istakla je i precizirala da su preduzeća u Srbiji na kraju 2010. zapošlajavala 1.001.913 radnika što je za 70.692 manje odnosno 6,6 odsto manje nego u 2009. godini.
Najveći gubitak u prošloj godini od 17 milijardi dinara imala je Železnica Srbije. Drugi na listi gubitaša je Ju-Es stil Srbija sa 15 milijardi dinara gubitka, slede Velefarm sa gubitkom od 12 milijardi i Vip mobajl sa 11 milijardi dinara, a peta na listi je Petrohemija sa gubitom od 5,5 milijardi dinara.
Nafnta industrija Srbije (NIS) imala je najveći profit u prošloj godini od 16 milijardi dinara, drugi na listi dobitnika Telekom Srbije sa takodje 16 milijardi dinara profita. Treća kompanija po visini dobiti u 2010. godini je PTT Srbija, sa profitom od pet milijardi dinara, profit proizvodjača podnih obloga Tarketa bio je četiri milijarde dinara, a peti na listi najprofitabilnijih je pirotski Tigar sa tri milijarde dinara dobiti, kazala je ona.
Registrator u Registru finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu u APR Ružica Stamenković kazala je i da je prema podacima iz 91.000 obradjenih od 96.000 pristiglih finansijskih izveštaja preduzeća, pozitivno poslovala 51.000, više od 31.000 imalo je gubitke, a više od 7.000 prduzeća je poslovalo na nuli.
Ona je kazala da je na osnovu obradjenih podataka ocenjeno da je najveći problem srpske privrede nelikvidnost, koja stvara pritisak za rast zaduživanja preduzeća. “Zabeležen je stalni rast obaveza i mnogo brži rast kratkoročnog zadužzivanja”, rekla je Stamenkovićeva dodajući da je zabeležen porast kratkoročnih kredita od 15 odsto, a dugoročnih od pet odsto u prošloj godini.
Stamenkovićeva je kazala da se ukupno finansiranje preduzeća u 2010. godini zasnivalo na pozajmljiivanju, što znači da je ugrožen rast profitabilnosti, a svaki pozajmljen dinar u prošloj godini bio je podržan sa 55 para sopstevenog kapitala preduzeća.
Ona je dodala da je u 2009. godini na jedan pozajmljeni dinar dolazilo 63 pare kapitala preduzeća, a u 2008. godini dinar pozajmica pokrivalo je oko 0,7 dinara kapitala.
Prema podacima APR, najveći udeo u ukupnom gubitku srpske privrede, skoro polovinu gubitka, imala su velika preduzeća. Ukupno 831 veliko preduzeće zabeležilo je gubitak od 42 milijarde dinara u 2010. godini, ali to je za 36 milijardi dinara manje nego u 2009.
Srednja preduzeća su u prošloj godini imala gubitak od 10 milijardi dinara, što je jedna trećina gubitka u 2009. godini, naveli su u APR.
Mala preduzeća koja su u 2009. godini poslovala sa profitom od četiri milijarde dinara, morala su da se zaduže tokom 2010. zbog visoke nelikvidnosti, tako da su prošlu godinu završila sa gubitkom od 38 milijardi dinara, kazala je Stamenkovićva.
Gradjevinarstvo je zabeležilo gubitak od 12 milijardi dinara, a bankarski sektor u prošloj godini poslovao je sa profitom od 22,6 milijardi dinara, što je za 28,8 odsto više nego u 2009. godini. Osiguravajuća drušstva su imala profit od 1,9 milijardi dinara, za 129,3 odsto više nego u 2009. godini.