Kako je saopšteno iz “Gasproma”, sadržaj međudržavnih ugovora koji se odnose na Južni tok godinama je dostupan javnosti, zbog čega su u toj kompaniji “iznenađeni i razočarani” što je Evropska komisija izrazila zabrinutost oko realizacije tog projekta tek sada, nakon što su radovi počeli.
Zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart rekao je u sredu u Briselu, na konferenciji o Južnom toku, da su bilateralni ugovori koje je ruski “Gasprom” zaključio sa zemljama uključenim u Južni tok, među kojima je i Srbija, protivni propisima EU i da o njima te zemlje moraju ponovo da pregovaraju.
Kako navode iz “Gasproma”, standardna je praksa da se velike prekogranične investicije podrže međudržavnim ugovorima kako bi se obezbedila pravna sigurnost i stabilnost za investitore.
“Mi nismo potpisnici ovih ugovora, ali njihov sadržaj je već godinama dostupan javnosti i zato smo iznenađeni i razočarani da je Komisija izrazila svoju zabrinutost tek sada, nakon što su radovi na izgradnji gasovoda već počeli. Ovaj neugodan tajming je još manje razumljiv ako se uzme u obzir da je Južnom toku dodeljen status nacionalnog prioriteta u nekoliko zemalja članica EU”, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje i da preostala regulatorna pitanja koja se tiču primene energetskog zakona EU mogu biti razjašnjena paralelno sa izgradnjom.
“Mi smo sada postigli dogovor sa EU regulatornim telima o gasovodu OPAL, koji predstavlja kopneni deo Severnog toka. Verujemo da je moguće iskoristiti iskustva stečena u ovom oduženom procesu kako bi se brzo ustanovio funkcionalan regulatorni okvir za kopneni deo Južnog toka”, zaključuje se u saopštenju.
Spremamo odgovor
Ruska štampa piše danas da je Ministarstvo energetike Rusije dobilo pismo Evropske komisije (EK) o izgradnji Južnog toka i Trećem ekonomskom paketu, i da ruska strana priprema odgovor.
Dnevnik Vedomosti navodi u tekstu pod nazivom “EU zahteva revidiranje sporazuma o Južnom toku”, izvor iz ruske vlade da je Moskva “protiv” odredbi Trećeg ekonomskog paketa, koje Gazprom obavezuju da obezbedi dostup gasovodu i drugim isporučiocima gasa.
Međuvladini sporazumi oko Južnog toka najviše su potpisivani u 2008. godini, još pre stupanja na snagu Trećeg ekonomskog paketa, dodao je taj izvor.
Predstavnik Ministartstva energetike Bugarske izjavio je Vedomostima da će ta zemlja u realizaciji Južnog toka poštovati norme EU. List navodi da predstavnici vlada Hrvatske, Srbije i Slovenije, nisu odgovorili na pitanje.
Dnevnik citira profesora Univrziteta nafte i gasa “Gubkin”, Andreja Konopljanika, koji kaže da ukoliko Rusija odbije da ispuni norme Trećeg paketa, Južni tok može da doživi sudbinu Severnog toka i posle početka rada može da bude poluprazan.
Evropska komisija ima snage da pritisne balkanske države, ocenio je za list ekspert Aleksej Grivač, i dodao da mogućnost realizacije Južnog toka ipak još postoji.
Treći paket je skup okvirnih dokumenata. A dokumenti koji regulišu mehanizme se tek razrađuju. I od toga kakvi će oni biti, zavisi i kako će funkcionisati Južni tok, smatra Konopljanin.
Dnevnik Komersant piše da je “nakon što je Ukrajina zamrzla odnose o priključivanju EU pod pretnjom komplikovanja odnosa sa Rusijom, a Gazprom krenuo u izgradnju Južnog toka, Evropska komisija prvi put započela otvorenu borbu sa ruskim projektom”.
Tradicionalno osnovni cilj Južnog toka je nezavisnost od tranzita gasa kroz Ukrajinu. Sadašnje zaoštravanje gasnih odnosa Rusije i EU takođe može biti, makar delimično, povezano sa Ukrajinom, ocenjuje list.
Komersant dodaje da je Evropska komisija izrazila pretenzuje nakon što je Kijev odbio da potpiše sporazum o pridruživanju u korist alijanse sa Moskvom, a da je Rusija pri tom, u pritiscima na Kijev aktivno koristila “gasno oružje”.
Šef alijanse Nova energija Ukrajine Valerij Borovik smatra da će sada EK pokušati da obori tezu da će joj asocijacija sa EU doneti samo probleme i da je zbog toga izabrala najvažnije pitanje za Kijev – izgradnju zaobilaznog gasovoda Južni tok, navodi Komersant.