U oglasu je navedeno da je javno nadmetanje zakazano za 26. avgust, a da je procenjena vrednost rudnika 8,09 milijardi dinara i da će početna cena na javnom nadmetanju biti 4,04 milijarde dinara.
Da bi zainteresovani mogli da učestvuju na licitaciji potrebno je da otkupe prodajnu dokumentaciju koja košta 129 miliona dinara, dok je depozit za učešće u nadmetanju 20 odsto od procenjene vrednosti, odnosno 1,6 milijardi dinara.
Neuobičajeno visoku cenu za otkup dokumentacije, izvor Forbsa navodi kao još jednu potvrdu namere da se rudnik proda daleko ispod stvarne tržišne vrednosti, tačnije sumnja da se, cenom većom od milion evra, za otkup dokumentacije iz igre pokušava umanjiti konkurencija.
“Depozit moraju uplatiti svi koji hoće da učestvuju, ali se kasnije vrati, dok se novac, dat za otkup dokumentacije ne vraća. Da bi odvratili one koji eventualno žele da se nadmeću i jesu stavili ovako neuobičajeno visok iznos za otkup dokumentacije”, tvrdi izvor Forbsa i dodaje da je cena otkupa dokumentacije obično niska da bi se što veći broj firmi stimulisao da kupi dokumentaciju.
U ovom slučaju, realno bi bilo, rekao je taj izvor, da cena otkupa dokumentacije bude 10.000 do 20.000 evra, maksimalno 30.000 evra, a “sve iznad toga je nedopustivo visoko”.
Jedan od poverilaca rudnika, Velimir Jovanović, vlasnik kompanije Mediolanum invest, mogao bi biti učesnik na javnom nadmetanju za kupovinu tog rudnika.
Potencijalni konkurent zainteresovanom Jovanoviću mogla bi biti neka kineska kompanija, a mediji na jugu Srbije već licitiraju da se za ovaj rudnik interesuje i kineski Ziđin, vlasnik RTB-a Bor.
Rudnik je u stečaju od 2017. godine kada je, zbog problema u koji je dospeo koncern, nekadašnji tajkun, blizak, tada vladajućoj DS, Miroslav Bogićević uhapšen, a njegove firme počele da posrću.
Bogićević je rudnik Lece kupio 2008, govoreći da, zbog rezervi, spada u najveći rudnik zlata u Evropi. Reč je, inače, o rudniku olova i cinka, u kojem se nalaze i zlato i srebro kao nus proizvodi.
Iako je poslednjih sedam godina u stečaju i do sada nikada nije organizovana njegova prodaja, ovaj rudnik posluje iz godine u godinu sve uspešnije.
Ipak, finansijski rezultati za 2023. godinu i dalje se kriju od očiju javnosti. Naime, oni najpre nisu bili objavljeni jer su bili nepotpuni, pa je Agencija za privredne registre (APR) tražila ispravku jer se “dostavljeni dokument nije mogao smatrati Revizorskim izveštajem”, kako je navedeno u obrazloženju.
U međuvremenu, polovinom jula ove godine, rudnik Lece dostavio je APR-u novo objašnjenje. Kako navode u APR-u oni su primili “Poseban zahtev obveznika odnosno zahtev za odustanak od podnetog Redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja sa dokumentacijom zbog pogrešno odabrane vrste zahteva”.
Agencija im je, tako, omogućila da “kreiraju” novi Redovni godišnji finansijski izveštaj.
Naš izvor smatra da je to još jedna potvrda da se prolongira vreme objavljivanja redovnog finansijskog izveštaja za 2023. godinu kako bi se i na taj način smanjila procenjena vrednost, odnosno cena po kojoj će rudnik biti prodat iz stečaja.
Prema podacima za 2022. godinu rudnik Lece imao je ukupne prihode od 3,76 milijardi dinara i ostvario neto dobit od 1,15 milijardi dinara.
Do sada je izmireno tek oko 20 odsto od ukupnih potraživanja, a rudnik ima poreski dug u iznosu od 786,7 miliona dinara.
U 2022. godini u rudniku je bilo zaposleno 417 radnika.