“Nadziraćemo primenu i prvi put ćemo to učiniti u oktobru u Izveštaju o napretku. Ohrabreni smo merama koje je vlada najavila za neke od ovih pitanja”, izjavio je Janmat predstavljajući ekonomske preporuke koje su usvojili ministri ekonomije i finansija EU na sastanku ovog meseca kojem su prisustvovali i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Lazar Krstić.
Kao pozitivne elemente programa koji je Vlada Srbije dostavila Briselu, Janmat je ocenio najavu restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu, borbe protiv sive ekonomije koja narušava i budžetske prihode ali i konkurenciju na tržištu, kao i najavu da će biti budžetskog rebalansa radi fiskalne konsolidacije.
“Na osnovu programa smo videli da postoji napor za konsolidaciju, ali je odložen na tri godine, što znači da se odigrava više 2015. i 2016. nego ove godine, pa smo vladu pozvali da se više fiskalne konsolidacije uradi ove godine”, naveo je Janmat.
On je rekao da je od ključnog značaja da su namere vlade većinom dobre i da će se videti kako će teći njihova realizacija, i kao neke od posebno značajnih zakona koji su najavljeni naveo zakone o stečaju, privatizaciji i planiranju i izgradnji.
Subvencije
Iako je Srbiji potrebno smanjenje subvencija i državne pomoći jer su na znatno višem nivou od proseka EU, Janmat je rekao da mere tog tipa koje su vlasti najavile treba posmatrati u okviru opšte slike, uzimajući u obzir i njihov uticaj i moguće nadoknađivanje tih troškova na drugoj strani, a primer kroz prestanak finansiranja društvenih preduzeća koja će biti restrukturirana.
U okviru novog pristupa EU proširenju, u kojem je akcenat stavljen na ekonomsko upravljanje, zemlje kandidati imaju obavezu da na godišnjem nivou dostavljaju programe reforme Evropskoj komisiji, koja ih prosleđuje i zemljama članicama, a preporuke usvajaju ministri ekonomije I finansija EU uz saglasnost predstavnika vlasti zemlje kandidata.
Penzije
Konkretno, Brisel od Srbije traži da se ograniči prevremeni odlazak u penziju i poveća starosna granica za odlazak žena u penziju kako bi se penzioni fond učinio finansijski održivijim.
Kao mogući način za rešavanje problema loših kredita, koji u Srbiji imaju udeo od 20 odsto, Janmat je naveo prodaju specijalizovanim kompanijama koje ih otkupljuju po nižoj ceni, dok je posao stručnih službi banaka i Narodne banke Srbije da spreče nagomilavanje ovakvih pozajmica u buducnosti.
Reforma javnog sektora
Za reformu javnog sektora iz Brisela je stigla preporuka da se standardizuju platni razredi u javnom sektoru, kao i da se uradi procena kapaciteta i vidi se gde ima viškova, a gde možda i manjkova kadrova, da bi se donele odluke o daljim koracima, naveo je Janmat.
“Pozivamo vladu da svaku državnu pomoć prijavi Komisiji za državnu pomoć, da bi ili odobrila ili odbacila”, rekao je on, dodajući da je do sada bilo dosta mehanizama državne pomoći koji nisu prijavljivani Komisiji.
Tržište rada
Kada je reč o tržištu rada, EU traži da se proširi kratkoročno zapošljavanje budući da sadašnja obaveza da se radniku ponudi ugovor za stalno nakon godinu dana može da odvrati poslodavca od zapošljavanja.
Sličan efekat, kako je naveo Janmat, ima i obaveza isplata otpremnina za ceo radni vek, pa EU predlaže da se obaveza otpremnina uvede samo za one godine koje je radnik proveo kod sadašnjeg poslodavca.
Takođe se traži promena sistema obračuna plata koja je veoma složena, naveo je on.
Taj program usaglašavanja reformi sa EU je, prema Janmatovim rečima, koristan zato što nijedna zemlja Zapadnog Balkana prema proceni EU nije funkcionalna tržišna privreda, a pravno nasleđe u ovim oblastima često ne postoji, pa su potrebne specifične preporuke da bi se zemlje bolje pripremile za članstvo i da bi se izbeglo iskustvo nekih članica Unije koje su imale velike ekonomske i dužničke probleme.
Evropska komisija predviđa porast nezaposlenosti u Srbiji
Evropska komisija za 2014. predviđa blagi porast nezaposlenosti u Srbiji na 22,6 odsto i usporavanje privrednog rasta pre izvesnog poboljšanja situacije sledeće godine, navodi se u prognozi predstavljenoj danas u Beogradu.
Nezaposlenost će ove godine porasti sa 22,1 odsto iz 2013. na 22,6 odsto ove godine, da bi onda u 2015. bio zabeležen blagi pad na 22,5 procenata, navodi se u prognozi Komisije koja je predstavljena novinarima na brifingu Delegacije EU u Srbiji.
“Verovatno je da će se nezaposlenost stabilizovati na sadašnjem veoma visokonm nivou, jer se može očekivati da će eventualno zapošljavanje u privatnom sektoru biti poništeno gubitkom radnih mesta tokom restrukturiranja javnog sektora”, navodi se u prognozi.
Za ovu godinu predviđa se usporavanje privrednog rasta sa 2,5 odsto u 2013. na 1,1 odsto, da bi u 2015. bilo zabeleženo ubrzanje na 1,9 odsto.
Smanjenje broja stanovnika, nezaposlenost, mali kreditni rast neki su od problema za srpsku privreud, koji utiču i na tražnju. Sa druge strane očekuje se da će se zahvaljujući tražnji glavnih trgovinskih partnera Srbije nastaviti rast izvoza, koji je u 2013. bio dobar pre svega zahvaljujući projektu sklapanja automobila.
Inflacija će, kako se prognozira, ostati niska, ali se, ukoliko ne bude reformi, očekuje i državni deficit od 6,3 odsto ove godine, dok se u tom slučaju prognozira i rast državnog duga na 70,7 odsto ove i 74,4 odsto sledeće godine.