U nastojanju da podstakne privredni rast i podigne inflaciju u evrozoni, ECB je 22. januara donela odluku o otkupu državnih obveznica svojih prezaduženih zemalja članica tako što će, po uzoru na američku centralnu banku (Fed), osigurati puno novca za tu kupovinu s fiksnim kamatama.
“Počećemo da 9. marta kupujemo obveznice denominovane u evrima iz javnog sektora na sekundarnom tržištu. Takođe ćemo nastaviti sa kupovinom obveznica pokrivenih aktivama i obveznica pokrivenih kreditom ili hipotekom, sa kojom smo krenuli prošle godine”, izjavio je u četvrtak predsednik ECB-a Mario Dragi.
Prema proširenom programu ECB-a, ta institucija će za kupovinu korporativnih i državnih obveznica oslabljenih članica evrozone izdvajati mesečno 60 milijardi evra, u periodu od marta ove do kraja septembra sledeće godine, što ukupno iznosi više od bilion evra.
ECB je odluku o programu kvantitativnog labavljenja donela uprkos protivljenju Nemačke, najmoćnije članice monetarnog bloka, koju mnogi krive za “slepo propagiranje budžetske štednje” i nametanje sopstvene ekonomske vizije drugima.
Samo dan po objavljivanju najnovijeg poteza ECB, prinosi na obveznice južnih članica evrozone su, na sekundarnom tržištu, pali na istorijski niske nivoe.