Na kraju septembra tako smo stigli do cifre od ukupno čak 14,75 milijardi evra, ili 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prošlog meseca je zaduženje države uvećano za čak milijardu evra u odnosu na kraj avgusta, najvećim delom po osnovu prodaje evroobveznica. Upada u oči i to da je prošlo samo godinu dana od kada se država obavezala da se neće zaduživati preko zakonskog ograničenja od 45 odsto BDP-a, piše Pres.
“Ili Srbija nije siromašna kao što to misle njeni građani, pa se zadužuje jer ima odakle da vrati, ili državni vrh ne haje preterano za standard budućih generacija. Rekao bih ipak da je ovo drugoĆ, rekao je ekonomista Nikola Fabris.
On ističe da postoji rizik da se probije granica javnog duga.
“Taj rizik može biti uzrokovan i samo manjim ostvarenjem bruto domaćeg proizvoda od planiranog, jer se onda smanjuje osnovica u odnosu na koju poredite javni dug. To što je Srbija tako blizu „crvene” granice jasno pokazuje da je došlo vreme da se troši onoliko koliko se zarađuje. Da moraju da se uravnoteže prihodi i rashodi i da nema više zaduživanja na uštrb standarda budućih generacija. Mora da se uradi ozbiljna fiskalna konsolidacija”, rekao je on.
Prema mišljenju ekonomiste Ljubodraga Savića, upravo će tu biti kamen spoticanja, jer Srbija 50 godina nije naučila da se prilagodi da troši onoliko koliko proizvede.
“Ubeđen sam da je srpski javni dug već prešao granicu od 45 odsto BDP-a. Jer BDP se kod nas ne obračunava baš onako kako bi trebalo. On se računa u tekućim cenama i po pravilu je uvek prikazan veći nego što je u realnosti. Iako će mnogi analitičari sada da mudruju i porede Srbiju sa Evropom, gde je javni dug na 60 i više odsto BDP-a, bojim se da ulazimo u period kada će nas ekonomska kriza pogoditi mnogo jače nego pre tri godine”, rekao je Savić.