Đuričin je na Srpskom ekonomskom samitu u Beogradu rekao da Srbija trči trku za veći rast kao sprinter sa kesom na glavi, a na cilj će stiči samo ako skine kesu odnosno brzo restrukturira i privatizuje partokratski sektor.
Prema njegovoj oceni, takvo nečinjenje države je glavna tačka iz koje curi novac i koja sputava realizaciju reforme Ministarstva finansija.
U Srbiji je faktor konkurentnosti poboljšan, ali nedovoljno u odnosu na druge zemlje u centralnoj i istočoj evropi, rekao je Đurićin i dodao da je kreditni rejting zemlje poboljšan za jedan nivo.
On je upozorio da je “sadašnji investicioni rang Srbije jedan korak iznad spekulativnog, i da lako može da padne usled novih teškoća”.
“Posle dve i po godine došli smo na nivo iz 2008 godine. Možda srpska ekonomija nije raštimovana kao nekada ali je i dalje prilično nemoćna”, rekao je Đuričin.
Prema njegovim rečima, dobro je što javni dug pada i iznosi oko 70 odsto BDP ali je loše što se likvidnost kapitala bazira na stranim investicijama, koje nisu održiv izvor na duži rok.
Đuričin je naveo da se visoka štednja od oko 10 milijardi evra ne koristi na adekvatan način za investiranje već za gotovinske kredite.
Uprkos, kako je kazao, pozitivnim trendovima u makroekonomiji Srbija ima još mnogo slabih tačaka, među kojima je neravnopravnost u raspodeli dohotka.
Razlika između siromašnih i bogatih pomerena je u korist bogatih, rekao je on.
Đuričin smatra da politika oporezivanja bogatih, zbog malog broja takvih ljudi, ne bi dala dobre efekte, a istovremeno zna se i da visoki porezi dovode do negativnog rasta.
Takva politika bila bi kontraproduktivna za razvoj preduzetništva, rekao je ekonomista.
Đuričin je upozorio da je stopa nezaposlenosti na visokom nivou, da je procenat radno neaktivnog stanovništva u porastu, i da u sivoj ekonomiji posluje oko 600.000 ljudi.