Dinkić je na Kopaonik biznis forumu rekao da je autoindustrija glavni izvozni adut Srbije i da bi u slučaju dogovora o bescarinskom izvozu automobila na rusko tržiste u Srbiju stigao još jedan strani proizvođač automobila.
Ove godine se očekuje da kragujevačka fabrika izveze između 110.000 do 160.000 automobila, a što će dobrim delom zavisiti od toga kako će američko tržiste prihvatiti novi model automobila iz Kragujevca.
Vlada Srbije je, po rečima Dinkića, spremna da obezbedi podsticaje za četiri industrijska sektora – autoindustriju, IT sektor, agrar i odbrambenu industriju.
Dinkić je dodao da će podsticaji koje je dobio Fijat za proizvodnju u Kragujevcu biće omogućeni i investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji će ulagati u poljoprivredu Srbije, pre svega u kanale za navodnjavanje.
Odbrambena industrija može, kako je dodao, da povuče rast izvoza jer je u nju uključen veliki broj fabrika, ali je potrebno ulaganje u istraživanje i razvoj tih kompanija.
Dinkić je najavio da će razgovarati i s predstavnicma NBS i poslovnih banaka kako da se obezbedi bolja likvidnost privrede povoljnijim kamatnim stopama na pozajmice i naveo da je značajno pala kamata na državne obveznice, što bi trebalo da se odrazi i na sniženje kamata na kredite koje banke daju privredi.
Dinkić je istakao da je vlada spremna da pomogne i privatnim preduzećima koja imaju probleme u poslovanju, tako što bi dobijala manjinski paket u tim firmama, a za to bi inicijativa trebalo da potekne od tih firmi, a ne od države.
Dinkić je ocenio da će ova godina biti bolja od prethodne i da očekuje da se ostvare prognoze rasta BDP-a od 2,5 odsto. “Svesni smo da to nije dovoljno, ali za ovu godinu to će biti solidan rezultat”, ocenio je Dinkić.
Vlahović: Potreban konsenzus o privrednom oporavku
Svi učesnici u društvenom životu treba da postignu konsenzus o hitnom privrednom oporavku Srbije, a pre svega reindustrijalizaciji, izjavio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Vlahović je na Kopaonik biznis forumu ocenio da je pored ekonomske krize problem Srbije i nedostatak kontinuiteta reformi. “Za privredni oporavak neophodne su hitne reforme tržišta rada, javnih preduzeća, penzionog sistema i unapređenje privrednog ambijenta” , rekao je Vlahović.
On je dodao da država treba da pokrene ekonomske aktivnosti, ali da nije dobro da bude preduzetnik.
Kako je naveo Vlahović, Srbija najveće efekte može da postigne ulaganjem u poljoprivredu, prehrambenu industriju, energetiku i saobraćajnu infrastrukturu.
On je pohvalio ukidanje 138 parafiskalnih nameta i predložio nastavak “giljotine propisa”.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević izjavio je da su Vlade u prethodnom periodu imale različite koncepte mera za oporavak privrede i naveo da su zemlje koje su sačuvale industriju lakše izašle iz ekonomske krize.
Spasojević je podsetio da je Nacionalni savet za privredni oporavak predložio da se što pre preduzmu mere kako bi se pokrenula reindustrijalizacija.
“Recept je jednostavan. Vlada treba da radi timski na dugoročnim osnovama sa partnerima”, rekao je Spasojević.
On je predložio i osnivanje Razvojne banke i obezbeđivanje povoljnih pozajmica privredi preko Fonda za razvoj, kao i nastavak podsticaja preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.