“Zato očekujemo razgovor sa predstavnicima Ministarstva privrede i Ministarstva finansija jer nudimo sistemsko rešenje za problemima koji koče ostvarivanje ovih prioriteta. Verujemo i sugurni smo da u ovim ministarstvima postoje ljudi koji se bave ovim pitanjima i koji će imati sluha da omoguće poslovanje kompanija koje su značajne za ekonomiju Srbije i za državu. Hteli smo da pomognemo državi u oblasti u kojoj niko nije hteo da investira. Ispali smo naivni. Posle ogromnih ulaganja i investiranja potrebna podrška je izostala”, kaže Bajčetić u ekskluzivnom intervju za Novi magazin.
Zašto naivni i šta vi očekujete od države?
Da se razumemo, mi ne tražimo finansijsku pomoć, kompanija nema kredita. Potrebno nam je samo da se poštuju i omoguće dugoročni i stabilni ugovori i poslovi na osnovu kojih kompanija može da se održi i pokrije gubitke iz tekućeg poslovanja. CŠH zapošljava 4.000 radnika čime se svrstava u prvih pet privatnih kompanija po broju zaposlenih. Pored ogromnog broja zaposlenih naša kompanija je specifična po tome što posluje u oblasti koja je podložna sivoj ekonomiji i crnom tršištu jer se bavi prodajom akciznih roba, takođe nelojalnoj konkurenciji, neizdavanju fiskalnih računa, neprijavljivanja radnika, neplaćanja zakupa opštinama. Sve to govori u prilog tome koliko je važno da država stavi pod kontrolu ovaj segment.
Šta je potrebno da država to uradi?
Pored mera koje sprovodi na makro nivou država bi trebalo da se spusti i na mikro plan. Potrebno je prvo identifikovati sve oblasti ili slabe tačke privrednog sistema koje su podložne razvoju sive ekonomije. Država bi trebalo da prepozna kompanije čije su delatnosti podložne negativnom uticaju sive ekonomije i da ih tretira kao kompanije od posebnog značaja.
Pored toga bavimo se distribucijom štampanih medija i svi se sećaju kakve su posledice bile na tržištu kada je Futura plus otišla u stečaj. U tom trenutku se nije vodilo računa o 2.300 zaposlenih, niti o mnogobrojnim poslovnim partnerima od kojih su većina bili štampani mediji i koji su zbog ove situacije pretrpeli velike gubitke, neke kompanije se nisu oporavile ni do danas a za neke je to bio i sam kraj poslovanja.
Sve navedene oblasti dovode našu kompaniju u vrlo nezavidan položaj pa smo zbog toga često meta raznih interesa pojedinaca i previranja i imamo utisak da naš svakodnevni posao obavljamo na bojnom polju uz konstantnu opstrukciju.
Šta se krije iza špekulacija u javnosti?
Iza špekulacija, čime je narušen ugled kompanije Centro Štampa holding, ne stoji politika nego pojedinci koji zarad sopstvenih interesa pokušavaju da zloupotrebe i kompromituju položaj kompanije. Bavimo seisključivo biznisom i smatramo da je neumesno i, pre svega, neodgovorno da se u vreme ekonomske krize, pojedinci zarad svojih ličnih interesa, igraju sa kompanijom sa 4.000 zaposlenih. Godinama gradimo poslovni ugled na ovom tržištu i nećemo dozvoliti da ga pojedinci ruše.
Kako je nastala Centro Štampa holding?
Tako što smo preuzeli većinska potraživanja Future plus i kupili Štampa sistem.
Nad firmom Futura plus pokrenut je stečajni postupak još septembra 2009. godine U tom trenutku Futura plus je imala negativni kapital od 1.664.231.000 dinara. Kada smo kupili od Telekoma većinska potraživanja prema Futuri plus u iznosu od 1.981.427.762,88 dinara u decembru 2011. i postali većinski poverilac kompanije, negativni kapital već je bio 3.612.129.000, bez nepokretne imovine i drugih vrednosti i sa 2.300 zaposlenih.
A što se tiče Štampa sistema, poređenja radi mi smo WAZ-u za Štampu za 100 odsto vlasništva platili 5 miliona evra. Futuru smo, za oko 50 odsto potraživanja koji će se konvertovati u akcije, platili 19 miliona evra po tadašnjem kursu za otkup većinskih potraživanja i 7,4 miliona evra za distribuciju, što ukupno iznosi 26,4 miliona evra. Ovim želim da stavim tačku na to pitanje i razne špekulacije.
Šta ste zatekli u tim firmama?
Gotovo dve godine traje naša borba. Ušli smo u najtežu moguću oblast koja je neprekidno izložena raznim turbulencijama, niskoprofitabilna i podložna sivoj ekonomiji, nelojalnoj konkurenciji a za koju nije bilo zainteresovanih. Rizik je bio utoliko veći što su poslovanje pratili brojni problemi, neprofitabilnost, loš imidž i nasleđeni gubici što se odražavalo na odnose sa bankama i poslovnim partnerima. Odgovornost je velika kada preuzmete 4.000 zaposlenih, jer svakog meseca samo na doprinose i poreze na zarade, kojeplaćamo redovno i u punom iznosu, izdvajamo oko 700.000 evra, što na godišnjem nivou iznosi oko osammiliona evra.
Zamislite šta bi bilo da je u pitanju obrnuti scenario, ako ne opstanemo? Svih 4.000 ljudi bi ostalo bez zarada, to je uskraćivanje prihoda za 12.000 ljudi indirektno, otvaraju se vrata sivoj ekonomiji i divljem neuređenom tržištu, država ostaje bez prihoda a da ne pominjemo koji bi to bio udar na 2.500 poslovnih partnera. Našom propašću najviše gubi država.
Opširnije u štampanom izdanju Novog magazina.
Zanimljiva je činjenica da ste zabrinuti za opstanak medija , poznata je činjenica da kontrolišete jedva 20 % tržišta .
Najveći problem je što imate loš menadžment i što vam većina saradnika ne prenosi prave informacije , a vezane su vašu organizaciju i konkurenciju .
Ako vam je za utehu u Futuri su isto tako lagali vlasnika , prikrivali informacije i naravno vukli ogromne plate . To što postoje privatni interesi da neko preuzme delove biznisa je prirodna pojava što zbog prošlosti samih kompanija ,što zbog konkurencije. Uloga dela menadžmenta je da zaštiti biznis i vlasnika , izmedju ostalog .
Hrabro u danasnje vreme imati 4000 zaposlenih i snositi toliku odgovornost.
Ko pažljivo čita intervju dolazi do zaključka da su izdavanja za plate smešna za toliki broj zaposlenih .Ako u vlasništvu ima 1500 kiosaka , po 2 zaposlena na svakom objektu izračunajte koliko je to ljudi . Od prometa velike većine objekata ostaje da se isplate minimalne plate zaposlenim u kioscima .
Plate za preko 90% zaposlenih su oko 200 eur neto iznos , uzmite u obzir i uslove pod kojima se radi i sve vam je jasno.
Razlika je kad neko u proizvodji zapošljava 4000 ljudi i kad 4000 ljudi zapošljavate u maloprodaji . Naravno ima i ljudi koji primaju zarade odnekoliko hiljada eur -a. Providno je kad neko zloupotrebljava broj zaposlenih i barata tim brojkama , tj.preti . To su bukvalno poklonjene firme , a sad što je menadžment nesposoban da organizuje i pravi profit ,to je posebna tema.
Sigurno je da niste odgovorna kompanija i daleko ste od toga .
Ova osoba ima dosta informacija iz firme, verovatno je dobila otkaz, pa su joj sada svi krivi…
Danas je svakom poslodavcu teško da obezbedi platu za dva zaposlena,a ovde je reč o velikom broju zaposlenih,velikim problemima,koji su nasleđeni i sl.Država treba da preduzme korake da unapredi domaće preduzetništvo i da izjednači domaće i strane ulagače,jer novac nema naciju,religiju i ime.
Kamo srece da ima vise tako hrabrih ljudi…
Jaka mi firma kada im menadjeri i sefovi imaju po treci stepen srednje skole, proverena informacija. I kada u firmi se zaposljavaju ljubavnice od direktora i to na jakim pozicijama su, sta onda reci o toj firmi.
RADILA SAM U STAMPI KAO BLAGAJNIK NEKIH 9 GODINA, OTISLA SAM 2011 NA BOLOVANJE ZBOG TRUDNOCE, NA MOJE MESTO JE TADA MOJA SEFICA IRENA KALICANIN DOVELA SVOJU DRUGARICU DA ME MENJA I KADA SAM SE JA VRATILA 2013 SA PORODILJSKOG POSLE MESEC DANA SAM BILA VISAK A TA ZENA STO JE DOSLA DA ME MANJA OSTALA JE I DALJE TAMO DA RADI. SAMO MOGU DA IM KAZEM NEKA IH BUDE SRAMOTA A MENI DECA NEKA SU ZIVA I ZDRAVA STO I NJIHOVOJ ZELIM.
Zašto niste pitali Darka Bajčetića zašto se menadžeri i razni nazovimo ih direktori genocidno kažnjavaju svoje radnike -prodavce, mobinguju ih svakodnevno…?
Kako to da se reklamiranje cigareta što je zakonom ZABRANJENO zove ‘obaveštavanje kupaca’?
Da li švercerima iz Rumunije prodaje cigarete na ‘crno’?
Da li je plaća porez na prihod od kazni radnika?
Zašto bez dozvole postavlja kioske, chipsy police, rashladne frižidere i ko mu je to omogućio? (imam dokaz zato pitam)