“Ljudi u marketingu imaju uglavnom pretpostavke kako se neke stvari odvijaju u ljudskoj glavi. To je kockarska igra, prepuna rizika, mnogo novca je u igri. Ljudi ulože veliki novac u neki oglas i šta se dešava – mole se da uspe. Verujem da nauka može da eliminiše taj teret, da unapredi kvalitet tih poruka i to je razlog što mnogo više nauke postaje sastavni deo marketinga kroz ovo polje nazvano neuromarketing.”
Mozak se dnevno izbori sa 20.000 reklama, tvrdi Morin, tako što ih ignoriše. Marketinške agencije ispunjavaju ceo prostor oko čoveka bezbrojnim porukama, ali čovek samo 15 odsto onoga što je u njegovom vidnom polju stvarno primeti.
Njegovo iskustvo, kao i naučna istraživanja, uverili su ga da je reč “ti” jedna od najuticajnijih u marketinškom smislu u engleskom jeziku, ali i drugim jezicima.
“Zbog reptilske strukture, koja dominira, čovek je nesvesno u centru svake akcije, svake interakcije… Ako vas ja, kao prodavac, ubedim da ste vi u centru, da je moj proizvod bitan za vas, to je mnogo jača poruka od toga koliko je moja kompanija bitna, jaka i solidna. Najveći brojkompanija kojeimaju dobru komunikaciju sa svojim kupcima uvek ihstavljaju u centar, laskaju njihovom egocentrizmu. Ne priznajemo često da smo sebični, ali to je u našoj prirodi”, naglašava Morin.
Prema njegovim istraživanjima boja je veoma bitna u bilo kakvoj reklamnoj poruci, jer je ona jedna od najbitnijih “grebera” – “privlačivača pažnje”.
“Softver koji smo koristili tokom svojihistraživanja pokazao nam je nešto što već svi znaju, da postoje tople boje i one koje smatraju hladnim. Crvena boja je veoma laka za naše oči i lako ulazi u interakciju sa drugim bojama. Primera radi, crvena boja se povezuje sa agresivnošću, dok je roze povezana sa ženstvenošću. Jedna interesantna anegdota svedoči o tome kako je jedan NFL tim odlučio da ofarba svlačionicu gostujuće ekipe u roze. Oni su naučno izmerili da to smanjuje njihovu agresivnost pred utakmicui tokomnje. To je bilo toliko efikasno da je NFL odlučio da uvede pravilo po kojemje to zabranjeno”, prisetio se Morin.
I,na kraju, kao i kod svakog oblika ljudskog znanja postoji mogućnost manipulacije. Kristof Morin je svestan da neuromarketing može da se zloupotrebi ili da se neetički koristi, ali se nada da će njegov razvoj pružiti preko potrebne mehanizme kontrole.
“Mislim da neuromarketing može svaki pokušaj manipulacije, varanja klijenata i kupaca učinitividljivijim i uočljivijim. Mislim da u jednom trenutku kada shvatimo šta znači ubeđivanje možemo da identifikujemo zloupotrebe tog znanja. Zloupotrebe su česte, u reklamama za alkohol, cigarete, brzu hranu… Ima mnogo loših poruka koje su upućene osetljivim mozgovima koji ne mogu da shvate efekat konzumiranja tog proizvoda. Sa druge strane, ako možemo da prepoznamo model uticaja, možemo da uvedemo zakone po kojima ćemo određenim granama privrede zabranitida na određeni način komuniciraju sa mladima. Sposobnost i znanje da opišemo manipulaciju daće nam i mogućnost da je prepoznamo i eliminišemo “, zaključio je Kristof Morin.