Cena goriva raste

Trend rasta cena goriva beleži se u čitavoj Evropi. Profesor sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Slobodan Sokolović kaže da će cene nafte u ovoj godini zavisiti od eskalacije krize u Iranu. Na svetska kretanja nije imuna ni Srbija.

Tako je Naftna industrija Srbije u ponedeljak povećala veleprodajne cene evrodizela za dva dinara, D2 za 1,45 dinara, BMB95 za 2,15 dinara i TNG za jedan dinar, dok veleprodajna cena evropremijuma BMB nije menjana.

Povećanje cena je posledica prilika na globalnom svetskom tržištu naftnih derivata, krize u Persijskom zalivu i rasta cene sirove nafte na svetskim berzama, ali i situacije na domaćem tržištu, slabljenja dinara u odnosu na dolar.

U NIS-u kažu da na rast cena utiču i niske temperature – Dunav još uvek na nekim mestima nije u potpunosti prohodan zbog leda, zbog čega se derivati, umesto rekom, kao najjeftinijim vidom transporta, dopremaju železnicom i auto cisternama, što utiče na povećanje troškova transporta.

Svi navedeni faktoru uticaće i na rast maloprodajnih cena goriva u Srbiji. U NIS-u tvrde da formiraju cene u skladu sa tendencijama na regionalnom tržištu goriva i kontinuirano prate da one budu na nivou prosečnih.

Ekonomista Milica Bisić ističe da akcize u principu utiče na cenu goriva, kao i da su naše akcize među najvišima u regionu.

Ako pogledamo uticaj svih poreskih obaveza na visinu cene benzina u Srbiji on iznosi 52 odsto. To je 23 odsto više od proseka u regionu. Kada je reč o dizelu Srbija spada u red zemalja sa najvećim uticajem svih poreskih obaveza na visinu cena dizela u iznosu od 41,9 odsto. To iznosi 17 odsto više od proseka u regionu, naglašava Milica Bisić

Profesor Sokolović dodaje i da je tržište naftnih derivata u Srbiji malo, da je veliki broj učesnika u odnosu na potrošnju što ga čini izuzetno osetljivim na promene na međunarodnom tržištu.

U takvim uslovima poslovanja, u Srbiji nema velikog prostora da domaće tržište naftnih derivata kompenzuje negativne promene na globalnom planu. Ne postoji jednoznačno rešenje kada je reč o eventualnim aktivnostima države na kontroli cena naftnih derivata. Ne vidim mogućnost smanjivanja akciza na naftne derivate, zbog toga što one značajno utiču na punjenje budžeta. Pre donošenja bilo kakve odluke, trebalo bi imati pouzdanu analizu kako bi se te odluke odrazile na budžet, snabdevenost tržišta i na slabu ekonomsku aktivnost u zemlji. Eventualna izmena strukture akciza na naftne derivate ili uvođenje akciza na neke druge robe, što bi imalo neutralan uticaj na budžet, možda mogu da dovedu do smanjenja cena osnovnih naftnih derivata. Međutim, to nije moguće posle „nezgrapne“ reakcije vlade na neobavezujuće, iznuđeno mišljenje Evropske unije oko akciza na naftne derivate, objašnjava Sokolović.

Prema njegovim rečima ograničenje marži je izuzetno osetljivo pitanje jer se Srbija opredelila za potpunu liberalizaciju tržišta naftnih derivata, bez pouzdanog modela praćenja stvarne strukture maloprodajnih cena derivata.

Moguće je po zakonu o energetici ponovo uvesti model kontrolisanih, odnosno maksimalno dozvoljenih cena, i u okviru toga propisati maksimalno dozvoljenu maržu na naftne derivate, ali nisam optimista da bi to rešenje dalo dobru snabdevenost i niže cene naftnih derivata, naglašava Sokolović.