Premijer: Ceh krize plaćamo lošijim kvalitetom života

Istina je da su ekonomski resori dali mnogo manje i lošije rezultate od svih drugih u Vladi, ali to je logična posledica ekonomske krize i na to nismo mogli da utičemo. Kad se uporedi sadašnje stanje sa onim od  pre tri godine, vidi se da su reforme u Srbiji nastavljene, da ekonomija nije doživela krah  i da niko ne spori činjenicu da ceh krize plaćamo lošijim kvalitetom života. Napravili smo veliki  korak napred u sređivanju  države, ali životni standard nije unapređen i ljudi su nezadovoljni. Ono što je činjenica, privreda počinje da funkcioniše bolje nego prošle godine, kaže premijer Mirko Cvetković u razgovoru za Novi magazin. 

Izveštaj o trogodišnjem radu Vlade naišao je na opšte osporavanje i negativne reakcije. Kako to tumačite?

Kad se uporedi  sadašnje stanje  sa onim od  pre tri godine, vidi se da su reforme u Srbiji  nastavljene, da  ekonomija nije doživela krah  i da  niko ne spori  činjenicu da  ceh  krize plaćamo. Napravili smo veliki  korak napred u sredjivanju  države, ali životni standard nije unapredjen i ljudi su nezadovoljni. Hrabri  činjenica da privreda počinje da funkcioniše bolje nego prošle godine.Ja sam i na kraju svog prvog ekspozea pozvao da se o efektima rada Vlade sudi na osnovu činjenica a ne predubeđenja.

Ali, ljudi ne žive na predubeđenjima, nego na osnovu stvarnih činjenica?

Hajde da analiziramo rad  ove vlade na osnovu konteksta koji se često zaboravlja. Vlada je formirana na osnovu jasnog  političkog programa. Šta se desilo posle tri godine? Mi smo na svim projektovanim ciljevima napravili značajne, čak negde istorijske iskorake. Okončali smo saradnju sa haškim tribunalom. Na planu evropskih integracija,  u koje smo krenuli od nule, izborili  smo „beli šengen“, prešli niz važnih prepeka  na evropskom putu i sada smo na pragu dobijanja  statusa kandidata i datuma početka pregovora. To se sigurno nije slučajno dogodilo, već je plod ozbiljnog rada. Osim toga, značajno smo reformisali državu, mada tu ima još posla, vojsku smo profesionalizovali, posle više decenija  ušli smo  u reforme u mnogim sektorima… Ne bežim od  toga da, kao kapiten tima, snosim najveću odgovornost.

Kritike  su jednostrane. Istina je da su ekonomski resori dali mnogo manje i lošije rezultate od svih drugih u Vladi, ali to je logična  posledica ekonomske  krize i na to nismo mogli da utičemo.

Čini li vam se posle tri godine, da li je vlast iskoristila krizu kao priliku da reformiše Srbiju?

U svim drugim sferama mislim da je  je ova  vlada  iskoristila priliku za nastavak reformi. U ekonomiji suština reformi je da se industrija i privreda stave u konkuretno okruženje i prepuste da same postižu rezultate bez prevelikog mešanja vlade. Ne vidim da kriza daje šansu državi da se ona izvuče iz tih obaveza, upravo obrnuto. Naš posao je bio da sprečimo da kriza uništi privredu i u tome smo uspeli. I u razvijenim zemljama, kao i uvek u istoriji,  država  ima aktivniju ulogu u privredi nego pre krize…

Samo u nekim, ne u svim državama?

…Pa, uglavnom da. One najvažnije koje smo gledali priskočile su da spasu bankarski sektor.

Kod nas  postoji zdrav deo ekonomije i deo koji treba da se reformiše. U periodu ove Vlade prodat je NIS, učinjen je pokušaj da se prodaju Jat i  Telekom… Od pet-šest najvažnijih javnih preduzeća ova Vlada je bila spremna i krenula da obavi ključne svojinske promene, možda su samo EPS i Železnica ostali po strani. A mnogo bolja prilika da se na tome radi bila je pre sedam-osam godina.

S druge strane, kriza je dovela do toga da su siromašni postali još siromašniji i tu je Vlada morala da se aktivnije uključi. Na socijalnom planu  nismo se  oslanjali samo na  mehanizam socijalne pomoći već i na  sistem privredne pomoći. Za mene je svaka subvencija u privredi u suštini socijalna pomoć.

Učinili smo  odredjene napore, ali  nismo uspeli prilikom pokušaja prodaje Jata i Telekoma. U celini posmatrano u datim okolnostima dosta smo uradili.

Vlada ima još godinu dana, nastavlja li sa promenama?

Nastavljamo sa reformama u onom delu koji predstavlja Vladinu programsku orijentaciju. Nemamo razloga da ne idemo u ozbiljne aktivnosti u restrukturiranju Železnice, to  je proces reforme železnice posle  nekoliko decenija. Napravili smo potpuno novi model koji podrazumeva da se Železnica podeli na nekoliko preduzeća po delatnostima. To znači da će prevozom moći da se bavi svako ko ima vozove, ali  da državi plati taksu za korišćenje infrastrukture.

Što se tiče EPS-a, Vlada smatra da EPS ne treba rasparčavati i prodavati „na komad. Smatramo da treba da se omogući dolazak velikih proizvođača struje unutar sistema na većinskoj privatnoj osnovi. Završili smo tender za termoelektranu Kolubara B od 700 megavata. Taj posao je dobio Edison. Nismo imali uspeha sa tenderom za termoelektranu Nikola Tesla 3 i to ćemo ponoviti.

Nakon toga uslediće podela akcija EPS-a.

Ono što je najmanje urađeno je na javnim preduzećima na lokalnom nivou. Svi govore oko 560 javnih preduzeća, od toga je 500 i nešto na lokalnom nivou. Šta će se sa njima dešavati, videćemo posle donošenja Zakona o decentralizaciji. Tako će se stvoriti institucionalna osnova da opštine preuzmu veću odgovornost.

Kad smo kod deficita, u Srbiji se dosta priča o mogućnosti prelivanja grčke krize u Srbiju. Plaši li vas kao premijera, ne prelivanje krize, nego grčki scenario u Srbiji?

U Grčkoj je kriza države, a ne grčkih preduzetnika. Nismo kupovali grčke dužničke papire i ne vidim kako se kriza može preliti u Srbiju. A ne verujem da bi grčki privatnici povukli investicije iz Srbije.

Što se tiče mogućnosti grčkog scenarija u Srbiji, tu se ne vodi računa o redu veličina. Mi pričamo da li će Srbija da povuče od MMF-a bukvalno jednu milijardu evra. A u Grčkoj se govori o zajmu od 130 milijardi evra.  Dakle, nema bojazni da će kod nas desiti grčki scenario.

Niko ne govori o količini novca, nego o modelu ponašanja države?

Pa, model je generisao problem. Naš model ne može da generiše takav problem dok god mi držimo zacrtane makrookvire kojima je definisan budžet. Mi imamo Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji kaže kako treba da ide deficit…

Pa i Grčka je to imala, a imala je i evropske standarde, pa se političari nisu svega toga pridržavali?

…Mi se pridržavamo zakona i u tome je razlika. Mi smo prošle godine imali deficit 4,7 odsto BDP-a a u planu je bio 4,8. Ove godine imamo 4,1 i nećemo to preći. Sledeće godine imaćemo 3,2 i isto ćemo to napraviti. To je prosta stvar.

Utisak je da u javnosti ima previše ataka na privatizaciju, i na proces i na koncept. Čak i koalicioni partneri vrlo često istupaju u javnost s tezom da je privatizacija bila zlo. Kako to tumačite?

Postoji jedno fundamentalno nerazumevanje privatizacije. Njoj se postavlja u zadatak da kreira nova radna mesta, to se čuje u mnogim kritikama. Privatizacija, prema  udžbenicima, smanjuje broj radnih mesta, ali povećava efikasnost. Nova radna mesta treba da kreiraju grinfild investicije. A kod nas nije bilo grinfilda koji bi apsorbovao nezaposlenost nastalu u procesu privatizacije.

Odnos prema privatizaciji tumačim i time što smo jedna od retkih zemalja čije stanovništvo nije preživelo sve nedaće komunizma pa da je posle toga krenulo u izgradnju slobodnog tržišta. I to je težak proces, ali ljudi koji su preživeli komunizam nisu više želeli da se vrate u taj sistem. Kod nas je do raspada zemlje došlo zbog nacionalizama, a ne zbog bankrota komunizma. Zbog toga jedan dobar broj ljudi i dalje sanja ona vremena pa sve ono što je izvedeno iz slobodnog tržišta doživljava kao negativno.

U svakoj zemlji koja ima slobodno tržište, na pijadestalu je preduzetnik. Dakle, preduzetnik je pozitivna ličnost u svim zemljama tržišne ekonomije…

Osim u Srbiji?

…Osim u Srbiji i to je vrlo čudno. To nam, u stvari, smeta da ljudi koji žele da se bave preduzetništvom ne dobijaju odgovarajuću socijalnu satisfakciju za to.