“Pretnja bankrotom i dalje postoji, samo su verovatno neke druge teme u ovom trenutku prioritetne pa se njima bavimo. Pretnja bankrota se jednim rebalansom ne može izbeći, mi je nismo izbegli. Bankrot je sama situacija kada nemate dovoljno novca da isplaćujete svoje obaveze. Grad je i dalje u takvoj obavezi. Radimo na više strana da bismo koliko-toliko smanjili troškove i dobili daha da napravimo konsolidaciju kako bismo mogli da vraćamo te kredite koji su nesporni, ali da ih vraćamo u nekom narednom periodu. Dakle, bankrot ni na koji način nismo izbegli”, kaže Mali
Kako objašnjava, lično izbegava reč bankrot “jer je na neki način izuzetno jaka, a ne treba nam, pogotovo ako ćemo da pregovaramo sa investitorima iz Arapskih Emirata o projektu “Beogradu na vodi”, ali je ta situacija nesporna i odražava realnost u kojoj se Grad nalazi.”
Na pitanje kako je moguće da se procene duga Beograda dramatično razlikuju, Siniša Mali kaže da sva zaduženja na kraju more da plaća Grad: “Kada postavite takvo pitanje treba da znate da Grad preuzima obaveze ukoliko bilo koje javno preduzeće propadne, tako da ne postoji razlika između obaveza komunalnih preduzeća i Grada”.
Prema analizama urađenim pred Novu godinu, ukupne obaveze Grada su oko 960 miliona evra, što uključuje kako kredite i obaveze po kamatama koje treba da se vrate, tako i obaveze koje su preuzela komunalna preduzeća. Gradske opštine duguju, prema preliminarrnim rezultatima još dvadesetak miliona evra.
“Ipak, za potpunu, najcelovitiju moguću sliku čekamo završni račun. Tada će biti u potpunosti tačan iznos obaveza koje Grad Beograd ima prema svojim poveriocima. Približavamo se, nažalost, brojki od milijardu evra koja je psihološki limit u glavama svih nas”, kaže Mali.
Osnovni problem je, naglašava, u nedovoljnim prihodima i tome što se grad nije prilagodiio novim uslovima posle promene zakona, smatra predsednik privremenog organa: “Svesni smo toga da poslednjih godina prihodi Beograda opadaju; u 2013. imali smo plan da prihodujemo 77 milijardi dinara, a prihodovali smo 60,5, ako se ne varam, tako da je trend smanjenja i pada prihoda mnogo ozbiljniji problem nego same obaveze. Nalazimo se u toj nekoj makazice situaciji u kojoj su prihodi opadajući, a dug i obaveze rastu”.
Ipak, u narednim periodu neće biti otpuštanja u gradskoj upravi, dodaje predsednik Privremenog organa: “Čeka nas stezanje kaiša i racionalizacija i prvo bi trebalo agresivno da smanjimo nepotrebne rashode, nepotrebne troškove, što već radimo. To bi trebalo da uradimo na način koji se ne oslikava na socijalne kategorije, čak ni na broj zaposlenih, a tek u narednom periodu da razmišljamo postoji li mogućnost da se kroz racionalizaciju poslovanja nekih komunalnih preduzeća naprave dodatne uštede. Ali, to je drugi korak”.
Sem finansija ključni problem Beograda je nedostatak vizije, smatra Siniša Mali i veruje da će realizacija projekta “Beograd na vodi” to promeniti.
“Odgovorno je da Gradu, ukoliko je to u ovom trenutku moguće, obezbedimo neke potencijalne investicije koje nova vlast ili nova vlada treba da nastavi i jedan od njih je taj Beograd na vodi. Ali, gledajte, privući nekoga da dođe na Balkan, pa u Srbiju, pa u Beograd, teško je, da nađemo investitora koji ima svoju viziju, deli je s nama, još ima novca da nam pomogne u razvoju koncepta Beograda na vodi – onda je to stvar koju ne treba propustiti. Pogotovo što taj koncept i investicija podižu građevinsku industriju, celu privredu Srbije, a osim toga važno je za promociju Grada – mi za deset godina postajemo ne samo na papiru lider u regionu, nego stvarno najaktraktivnije mesto za život u regionu”, kaže Siniša Mali za Novi magazin