“U Srbiji, i posle ukidanja ‘para’ u kovanicama, trgovci, ali i državna preduzeća, i dalje ističu cene u nepostojećim apoenima. Podrazumeva se da se kusur zadržava, a postavlje se pitanje – gde taj višak odlazi”, piše u saopštenju APOS-a.
Apeluje se i predlaže nadležnim organima da se viškovi od zaokruživanja cena uplaćuju u određeni fond za humanitarne svrhe i dodaje da je “štednja kusurom” takođe dobra inicijativa koja postoji u drugim zemljama.
“Na primer, Američka nacionalna banka omogućava potrošačima da se prijave na uslugu ‘Zadrži kusur’, čime kusure od nekoliko centi stavljaju na poseban štedni račun, pa prosečan potrošač u Americi na kraju godine ostvari dobit i do 200 dolara”, ukazuje APOS.
Kako se navodi, potrošač je u celom svetu najveći investitor, a najslabiji učesnik na tržištu, što u Srbiji “niko ne ceni, a ovo drugo se zlouprotebljava, pa i kada je u pitanju isticanje cena u nepostojećem apoenu”.