Raspad evrozone je neminovan, najnovija je prognoza uglednih američkih ekonomista Andresa Oslunda i Džona Vilijamsona iz Instituta za međunarodnu privredu “Piter Peterson”. Oni su ubeđeni da će se “evrolend”, kako su krstili evrozonu, raspasti i da će zajednička EU valuta propasti, prenosi dnevnik Press.
Oslund i Vilijamson smatraju da će posle toga 17 članica EU biti suočeno sa hiperinflacijom i valutnim oscilacijama.
Eksperti iz SAD savetuju članicama evrozone da, kada dođe vreme, napuste monetarnu uniju brzo i istovremeno, čime bi se gubici sveli na minimum.
“Članicama evrozone najbolje bi bilo da slede primer Čehoslovačke, čiji je raspad 1993. godine protekao bezbolno za obe strane” savetuje Oslund, inače bivši savetnik ruske i ukrajinske vlade i specijalista za istočnu Evropu.
On je objasnio i da se dva druga modela monetarnih saveza, latinski i skandinavski, ne mogu primeniti jer su se raspali još početkom prošlog veka.
“Tada je na snazi bio zlatni standard, tako da se na evrozonu to iskustvo ne može primeniti. Sve zemlje evrozone biće na dobitku ako zonu evra napuste brzo i istovremeno. Preporučljivo je da se svaka zemlja zone evra vrati svojoj staroj valuti. O novim kombinacijama treba misliti kasnije”, istakao je Oslund.
On smatra i da je bolje da se nove novčanice ne štampaju unapred jer evro može da bude u prometu nekoliko meseci posle izlaska zemlje iz zone, čime bi se izbegla panika.
“Stanovništvu se mora omogućiti laka i slobodna zamena marki ili drahmi za bilo koju drugu valutu. Prvih nekoliko meseci kursevi valuta mogu da budu međusobno vezani, ali centralne banke se moraju orijentisati na druge indikatore, na primer, ciljanu inflaciju”, savetuje Oslund.
On kaže i da kamatne stope centralnih banaka moraju da budu konkurentne i veće od kamata američke Uprave federalnih rezervi, kako bi se privukla sredstva investicionih fondova i obuzdala inflacija. U suprotnom, stanovništvo će štedeti u američkim dolarima, koji će ostati vodeća rezervna valuta.
“Centralne banke će morati ponovo da pridobiju poverenje stanovništva i investitora, zbog čega bi morale da vode maksimalno otvorenu politiku”, navodi Oslund, i dodaje da bi centralna banka SAD u prvo vreme menjala dolare za lokalne valute.
Njegov kolega Vilijamson naglašava da će najteži problem u slučaju raspada evrozone biti podela imovine.
“Za investitore je najbezbolnija varijanta da se svakom vlasniku omogući prebacivanje aktive u bilo koju centralnu banku i u potrebnoj valuti. Nemačka centralna banka bi u tom slučaju morala da se izbori sa najezdom novih ulagača, pa bi bila primorana da preuzme masu loših dugova”, kaže Vilijamson.
On ističe da je moguća i podela imovine procentualno ulogu svake zemlje u Evropskoj centralnoj banci.
“Udeo svake novčane jedinice će se određivati kao udeo BDP-a zemlje u ukupnom BDP-u evrozone. Taj udeo je, na primer, za Nemačku 27,3 odsto. Tako će i obaveze Evropske centralne banke biti veće, a članice evrozone biće prinuđene da dele gubitke”, zaključuje Vilijamson.
Srpski ekonomisti ističu da bi raspad evrozone uticao i na Srbiju, pa bi ukidanje zajedničke EU valute dovelo do gubitaka građana i privrede Srbije zbog kursne razlike prilikom prebacivanja depozita i kredita u dinare. Prema tom scenariju, dinar bi se verovatno vezao za nemačku marku.
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da bi zbog sloma evra najveći posao u Srbiji imala NBS, koja bi morala da se pobrine za sigurnost depozita, ali i rezerve države.
“Pitanje je po kom kursu će NBS menjati depozite iz evra u dinare. Sigurno je da bi bio manji od očekivanog”, ističe Gligorov.