U petak, 5. aprila u pet sati posle podne Razvojna banka Vojvodine prestaće da postoji. Na kraju radnog vremena i na kraju radne nedelje Narodna banka Srbije oduzeće licencu za rad i tako će posle tačno tri godine postojanja zatvoriti Razvojnu banku Vojvodine (RBV).
Kad je u poslednjoj nedelji aprila 2010. propala Metals banka preimenovana u Razvojnu banku Vojvodine, gubitak je bio pet milijardi dinara (pedeset miliona evra). Kad u prvoj nedelji aprila 2013. prestaje da postoji Razvojna banka Vojvodine gubitak je 25 milijardi dinara (oko 220 miliona evra), a akcije Banke na Beogradskoj berzi beleže istorijski najnižu cenu, pa je trenutna tržišna kapitalizacija RBV oko 950 miliona dinara (oko 9,2 miliona evra).
U te tri godine bankom je direktno upravljala država kao najveći pojedinačni akcionar. „Kad je odlučila da dokapitalizuje Banku država je rekla da će ili to uraditi i iz Banke oterati kriminalne strukture koje su uništile Metals banku, ili proglasiti stečaj RBV. Mi smo na to pristali iako nismo bili potpuno uvereni da će država to moći da uradi. Posle toga mi akcionari nismo imali nikakvu kontrolu“, kaže jedan od predstavnika akcionara koji je želeo da ostane anoniman.
Vlada i Skupština Vojvodine donele su krajem prošle godine odluku o dokapitalizaciji RBV sa 15 milijardi dinara (oko 130 miliona evra), ali je sredinom februara ove godine Skupština Vojvodine poništila odluku iz decembra prošle godine i odlučila da Pokrajina (u skladu sa Sporazumom vlada Vojvodine i Srbije o prenosu imovine i obaveza te banke) emituje obveznice u vrednosti do sedam milijardi dinara.
Tada je pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman izjavio da je RBV „već duže suočena s problemima, a od novembra prošle godine i sa problemima likvidnosti“.
Zbog toga su republička i pokrajinska vlada u decembru 2012. zaključile Sporazum prema kojem će deo imovine i obaveza RBV biti prenet na banku preuzimaoca, a deo na novoosnovani Razvojni fond Vojvodine. Radoman je naveo da je Sporazumom predviđena obaveza izdavanja obveznica u skladu sa učešćem Republike (21,89 odsto) i Pokrajine (78,11 odsto) u kapitalu RBV-a i da je to za Pokrajinu iznos od oko sedam milijardi dinara.
Gubici i loše upravljanje RBV privukli su i nadležne državne organe, pa su krajem marta Uprava kriminalističke policije MUP-a i Tužilaštvo za organizovani kriminal na saslušanje priveli troje bivših čelnika RBV zbog sumnje da su odobravali kredite mimo zakona i važećih procedura te banke.
Osumnjičeni su nekadašnji predsednik Izvršnog i kreditnog odbora Srđan Petrović (koji je bio i prinudni upravnik u Metals banci), Biljana Jovanović, bivša predsednica Izvršnog i kreditnog odbora i bivši direktor Sektora za poslovanje sa privredom i član Kreditnog odbora RBV Slobodan Bajin.
Oni se sumnjiče da su preduzećima za transport i održavanje puteva Dušana Borovice odobrili nekoliko desetina kredita u ukupnom iznosu od 25 miliona evra, bez adekvatnih bankarskih garancija. „Zbog blokade računa preduzeća i neodgovarajućih obezbeđenja bankarske garancije koje su aktivirane nisu mogle biti naplaćene, a odobreni krediti nisu vraćeni banci“, izjavio je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Nesumnjivo, Razvojnu banku Vojvodine uništili su loši krediti (kao uostalom i njenu prethodnicu Metals banku) koji su odobravani kupcima privatizovanih poljoprivrednih kombinata koji su njima loše gazdovali, pa je država odlučila da poništi te privatizacione ugovore i kombinate dovede u status „stečajnog restrukturiranja“. Ali, dugovi su ostali.
Odmah zatim u javnost je kao „gotovo sigurna“ procurila špekulacija da Poštanska štedionica (koja je već preuzela ugašenu Agrobanku) preuzima Razvojnu banku Vojvodine i da je, navodno, postupak već počeo. Već sutradan Poštanska štedionica saopštila je da „nije upoznata s tim šta ta transakcija u vezi sa eventualnim preuzimanjem RBV tačno podrazumeva“.
A zatim se u javnosti špekulisalo sa Sosijete ženeral, Unikredit, Sberbanka, Kredi Agrikol i AIK banka kao „kandidatima“ za preuzimanje RBV.
Propisi kažu da Narodna banka oduzima dozvolu za rad kada utvrdi da neka banka ne ispunjava uslove predviđene zakonom. NBS može da oduzme dozvolu i na osnovu zahteva neke banke, a u slučaju da se njena imovina i obaveze prenose na drugu banku (to je slučaj sa RBV).
Kada se dozvola oduzima NBS imenuje Agenciju za osiguranje depozita za administratora banke i postupak administriranja može da traje najduže 25 dana. Za to vreme Agencija može da zaključi ugovor sa bankom koja preuzima onu banku koja se gasi i na kupca prenosi upravljanje i celokupnu imovinu i obaveze (ili njihov deo).
U utorak (2. april) kao najozbiljniji „igrač“ za preuzimanje RBV figurirala je AIK banka čiji je pojedinačno najveći i najuticajniji akcionar Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe.
Ako AIK zaista preuzme RBV dogodiće se zanimljiva situacija. RBV je zapala u teškoće jer nije mogla da naplati zajmove koje je odobrila propalim poljoprivrednim kombinatima.
Ali, osam poljoprivrednih kombinata preuzeće (kupiće) agroindustrijska kompanija Al Dahra iz Abu Dabija, s kojom je ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić pre neki dan potpisao ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu vredan 400 miliona dolara.
Gostujući 1. aprila na televiziji Pink ministar Dinkić je rekao da će „trećina tog novca ići državi, a jedan deo će završiti kod poverilaca“. To znači da je i Razvojna banka Vojvodine poverilac koji treba da se naplati od kompanije Al Dahra kao novog vlasnika osam propalih poljoprivrednih kombinata, jer je novac za te namene (prema rečima ministra Dinkića) obezbeđen.
Ako, na primer, AIK banka preuzme RBV, to će značiti da će Al Dahra (kao novi vlasnik) dugove poljoprivrednih kombinata (recimo, nekoliko desetina miliona evra) isplatiti i – Miodragu Kostiću, kao najvećem pojedinačnom, ali i svim ostalim akcionarima AIK banke.