O načinu na koji se obavlja dijagnostika drveća malo znamo – koliko se sama tehnologija razvijala u poslednjih 20-30 godina i šta su ključna dostignuća na ovom polju u 21. veku?

U poslednjih dvadesetak godina dijagnostika drveća je doživela ogroman razvoj. Nekada se procena stabilnosti stabala zasnivala gotovo isključivo na vizuelnom pregledu i iskustvu stručnjaka, dok danas koristimo savremene metode koje nam omogućavaju da „zavirimo“ u unutrašnjost stabla bez sečenja i oštećivanja drveta.

Ključna dostignuća su razvoj akustične tomografije, rezistografije, fraktometrijskih metoda i upotreba dronova i multispektralnih kamera. Zahvaljujući tim tehnologijama možemo mnogo preciznije da procenimo da li je stablo zdravo, da li postoji trulež ili šupljina i koliki je rizik od loma ili izvale. Praktično, danas drveće možemo da pregledamo slično kao što se u medicini pregledaju ljudi – uz pomoć „snimanja“, analiza i preventivne dijagnostike.

Deo vaše prezentacije biće i demonstracija akustičnog tomografa. Možete li nam reći nešto više o ovom uređaju i načinu na koji radi?

Akustični tomograf je uređaj koji funkcioniše po principu širenja zvučnih talasa kroz drvo. Na stablo se postavljaju senzori, a zatim se laganim udarcima šalju impulsi kroz deblo. Softver meri brzinu prolaska zvuka i na osnovu toga formira tomografski prikaz unutrašnjosti stabla. Zdrav deo drveta prenosi zvuk brže, dok trulež, pukotine ili šupljine usporavaju talase. Tako dobijamo svojevrsni „rendgenski snimak“ stabla, ali bez sečenja ili oštećenja. To je veoma važna metoda jer omogućava pravovremeno otkrivanje problema kod stabala koja spolja mogu izgledati potpuno zdravo.

Nakon što se obavi dijagnostika, na koji način se tretira unutrašnjost drveća bez ugrožavanja stabilnosti stabla? Ako je tomograf ekvivalentan medicinskom pregledu, šta bi bio ekvivalent operaciji?

Najvažnije je da razumemo da se savremena arborikultura danas mnogo više oslanja na prevenciju nego na „operacije“ u klasičnom smislu. Upravo odatle potiče i pojam arbohirurgija – grana arborikulture koja se bavi „lečenjem“ i sanacijom oštećenih stabala. Nekada su se šupljine u drveću čak punile različitim materijalima, dok se danas pristup zasniva na očuvanju prirodne stabilnosti stabla uz minimalnu intervenciju.

Kada se dijagnostikom otkrije problem, stručnjaci mogu primeniti različite mere: orezivanje opterećenih grana, rasterećenje krošnje, postavljanje sigurnosnih vezova ili kablova, poboljšanje uslova zemljišta i nege korena, kao i kontinuirani monitoring stabla. U nekim slučajevima, kada je unutrašnje oštećenje veliko i predstavlja opasnost za ljude, jedino bezbedno rešenje je uklanjanje stabla i njegova zamena novim.

Dakle, ako je tomograf „pregled“, onda je arbohirurgija skup postupaka kojima pokušavamo da produžimo život stabla, očuvamo njegovu vitalnost i smanjimo rizik od loma ili izvale.

Na koji način dronovi analiziraju stabilnost krošnji?

Dronovi omogućavaju pregled delova krošnje koji su često nedostupni sa zemlje. Uz pomoć visokorezolucionih i multispektralnih kamera možemo da uočimo sušenje grana, oštećenja, asimetriju krošnje ili promene u vitalnosti biljke.

Posebno su korisni kod velikih stabala, parkova i teško pristupačnih terena, jer omogućavaju brzu i bezbednu procenu bez penjanja ili upotrebe mehanizacije. Kombinacijom snimaka drona i podataka dobijenih akustičnim tomografom dobijamo mnogo kompletniju sliku zdravstvenog stanja stabla.

Često smo svedoci da upravo krošnje i grane stradaju prilikom većih nevremena. Da li su te situacije „viša sila“ ili ih je moguće preduprediti upravo kroz ovakav vid dijagnostike?

Nevremena jesu prirodna pojava, ali veliki broj lomova može da se predupredi redovnom kontrolom i stručnom negom stabala.

Problem je što mnoga stabla imaju unutrašnja oštećenja koja nisu vidljiva spolja. Tokom jakog vetra ili obilnih padavina upravo ta skrivena oštećenja postaju kritična tačka loma. Savremena dijagnostika omogućava da se takvi problemi otkriju na vreme i da se preduzmu mere kako bi se smanjio rizik za ljude, vozila i objekte. Zato je preventiva ključna – cilj nije uklanjanje drveća, već očuvanje zdravih i bezbednih stabala u urbanim sredinama.

Naučni piknik i Festival nauke već dugo i uspešno uspostavljaju „most“ između dece i nauke. Kako vi vidite ovu manifestaciju?

Mislim da je najvažnije da deca nauku dožive kroz iskustvo, a ne samo kroz teoriju. Kada mogu nešto da vide, dodirnu ili sami isprobaju, nauka postaje avantura, a ne obaveza. Kod nas će deca moći da vide kako „slušamo“ drveće i kako tehnologija otkriva ono što se krije unutar stabla. To im je obično veoma zanimljivo jer povezuje prirodu, ekologiju i savremenu tehnologiju.

Nauka ne mora da bude komplikovana da bi bila ozbiljna. Kada se predstavi jasno, vizuelno i interaktivno, ona prirodno budi radoznalost – a upravo je radoznalost početak svakog naučnog razmišljanja.