U zbirci „Mini-horor“, koju je s nemačkog prevela Tijana Tropin, Barbi Marković piše o Mini i Mikiju, dvoje mladih koji žive u Beču i trude se da se uklope i „urade sve kako treba“. Uprkos tome, njihov svakodnevni život prerasta u noćne more – sa duhovitim, nadrealnim i često mračnim obrtima. Ne progone ih samo brige, već i monstrumi, katastrofe i unutrašnje praznine. Barbi Marković promišlja „horor srednje klase“ – strah od savršenog porodičnog doručka, mobinga na poslu, nezadovoljavajućih odmora, ali i sveprisutne usamljenosti, stvarajući spomenik ljudima čija je svakodnevica ispunjena strahom. Stil Barbi Marković je eksperimentalno-poetičan: iz njene proze izbija kombinacija apsurda, crnog humora i grotesknog. Ova zbirka istovremeno nudi izuzetnu lakoću jezika, ali i filozofsku dubinu, obojena je saosećanjem i razoružavajućom ironijom, a čitanje je zabavno, uznemirujuće i dirljivo iskustvo. „Niko ne može da izmisli tako čudne priče i da ih još ispriča u tako otkačenim rečenicama. Niko osim Barbi Marković“, tvrdi izdavač.
Novi, pak, roman Nine Savčić „Istina o Mariji“ posvećen je žrtvama korupcije, kako glasi moto ove knjige, dajući, kroz priču o jednoj savremenoj beogradskoj porodici, uzbudljivu i lucidnu sliku savremenog društva. Roman kreće teškim ranjavanjem na ulici glavnog junaka, filmskog reditelja iz Beograda. U prvo vreme njegovo ranjavanje je gradska i društvena misterija koja postepeno počinje da se razmotava. Dok leži u bolnici, između života i smrti, između kome i nedefinisanog stanja „zaključanosti“, glavni junak romana osluškuje glasove oko sebe i tako polako sklapa istinu o sebi i svojoj porodici, o svom životu i društvu u kome živi. Drugi likovi „Istine o Mariji“ ne znaju da ih glavni junak romana čuje, što ga pretvara u nesvakidašnjeg svedoka koji o sebi, bližnjima i svom društvu saznaje mnogo više nego što je saznao u čitavom dotadašnjem životu. Junak romana zna sve o svetu, ali ne zna skoro ništa o svom životu. Nalazeći se između dva sveta, ovaj junak ne pripada do kraja nijednom. Otuda je novi roman Nine Savčić snažna slika otuđenosti: od sebe i od bližnjih, od drugih i od društva u kome se živi, ali s kojim se ne živi.