Žuri vlast da što pre sruši kompleks Generalštaba kako bi, na tacni, Džaredu Kušneru obezbedila sve uslove za gradnju na koju se obavezala ugovorom sa zetom američkog predsednika. Posle usvojenog Leks specijalisa predmet Generalštab ponovo je u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, gde zaposleni odbijaju da ga izbrišu iz registra spomenika kulture piše portal N1.
“Mi smo nažalost svedoci da se vlast snalazi na različite nezakonite načine i ako to na neki volšeban način bude izbrisano videćemo šta će oni smisliti na to. Ali mislim da taj rok od 15 dana njima neće značiti puno ako pronađu neki način opet nezakonit koji će oni da predstave kao zakonit i da kažu to više ne važi”, rekao je Nenad Lajbenšperger iz Zavoda.
Moralo bi da važi, ali to ovde nije slučaj da kulturna dobra kao Generalštab čuvaju državni organi, ovde oni upravo ubrzavaju rušenje.
Ukoliko se na rešenje o skidanju zaštite ne žale pravobranilaštva, od republičkog, vojnog i gradskog ili Republički zavodi za zaštitu spomenika to može uraditi i nevladina organizacija a kao drugostepeni organ njime bi morao da se pozavabi Republički geodetski zavod.
U slučaju da to odbiju, ostaje još jedna mogućnost, smatra urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
“To stvara osnov da ta organizacija posle pokrene spor pred Upravnim sudom koji može da analizira da li su svi koraci ispoštovani u toj proceduri i, kako mi je jedan pravnik rekao, ako postoji neki dovoljno hrabar sudija u Upravnom sudu mogao bi da to rešenje katastra stavi van snage odnosno da vrati na ponovno odlučivanje”, objašnjava Radak.
A tumačenjem usvojenog leks specijalisa pored Generalštaba skida se zaštita i sa još 15 spomenika kulture, od zgrade Vlade, hamama kneza Miloša preko JDP-a i zgrade Oficirske zadruge.
Konzervatorka Estela Radonjić Živkov kaže da skidanjem zaštite oduzimaju bilo kakvu mogućnost da se ne bilo koji način ograniči gradnja uz neko kulturno dobro.
“Zaista ne mogu da verujem da smo došli do toga da rušimo Vaznesenjsku crkvu ali vrlo moguće da nikne neki soliter u dvorištu Vaznesenjske crkve. Ili preko puta jer tu ima objekata koji nisu od značaja. Oni skidanjem zaštite, skidanjem tereta da je to kulturno dobro i stavljanjem van snaga odluka koje pišu u izradi planskih dokumenata praktično skidaju bilo kakvu mogućnost da se ne bilo koji način ograniči gradnja tik uz neko kulturno dobro”, smatra Radonjić Živkov.
Vlast stvara uslove da Kušner gradi, ali i otvara autentičnim tumačenjem prostor za neke nove investitore, jer umesto struke, o svemu odlučuju poslanici.
“Bilo bi smešno da nije žalosno da oni jednostavno odlučuju o sudbini Generaštaba i o celom ovom centru Beograda, praktično dva milenijuma postojanja Beograda će ovim biti narušeno, da ne kažem uništeno”, dodaje konzervatorka Radonjić Živkov.
Dok ne bude kasno, poziva Transparetnost Srbije poslanike da autentično tumačenje leks specijalisa ne usvoji, a Ustavni sud da što pre reaguje na podnete inicijative.
Jasno je kažu da je leks specijalis neustavan jer je Skupština njime oglasila ništavim pojedinačni pravni akt. To što stručna javnost poziva poslanike i Ustavni sud da rade po zakonu, a ne partijskom diktatu, po svemu sudeći za vladajuću većinu ne znači previše.