Stručnjaci “Konstruktora”, podizvođača Italijanske kompanije “Italijana Construzioni CAF” koja gradi novu dvokolosečnu prugu Gilje-Chuprija-Paraćin, od 18. oktobra su demontirali oko 8,5 kilometara pruge, kojom je pre 130 godina, Moravskom dolinom, prošao prvi voz prugom Beograd – Niš.
“Završilio smo radove na oko 8,5 kilomatra i danas smo na Velimo mostu koji je dužine preko 300 metara, izgrađen je 1949. godine, jer je prethodni uništen u Drugom svetskom ratu”, ispričao je Tanjugu inženjer na gradilištu Stefan Pavlović.
Pavlović, koji je i šef gradilišta, je napomenuo da je most “na tri polja, čelične konstrukcije, a drži ga nekoliko stubova od koja su dva u reci”.
Na čeličnoj konstrukciji mosta, stoji amblem da su je izradili austrijski strručnjaci:
Akcionarsko društvo “Vagner-Biro-Kurc”, Radionica gvozdenih mostova Beč-Grac (Societe anonyme “Waagner – Biro-Kurz” Atellers de constriction Vienne – Graz), i ona neće biti uklonjena, već samo šine, objasnio je Pavlović.
Taj deo pruge nije u funkciji od 9. oktobra kada je pušten u saobraćaj levi kolosek dvokolosečne pruge, kada je zatvoreno i staro stajalište u Gilju i demontirane rampe na putu Jagodina-Chuprija-Paraćin.
Na dvokolosečnoj pruzi je veoma živo, puno je radnika raznih struka, radovi se privode kraju, a stručnjaci koji vode poslove rekli su Tanjugu da će pruga biti “puštena u saobraćaj 18. novembra, odnosno između 15. i 20. novembra”.
Nova dvokoloesčna pruga Gilje-Churije-Paraćin duga je 10,5 kilomatara, projektova za brzine do 167 kilomatara na sat.
Od 20 objekata na pruzi, najveći je novi železnički most preko Velike Morave, koji je čelični, težak 2.400 tona, dug 322,5 metara, raspona 52,5 metara koga drži šest stubova od kojih su dva rečna.
Njega su završili radnici “Goše” i “Mostogradnje” jer je most počeo da gradi pa otišao u stečaj austrijsko-slovenački konzorcijum “Alpina- Meteorit”.
Izgradnju novog mosta i te deonice pruge finansira se kreditom Evropska investiciona banka u iznosu 16,2 miliona evra a investitor je Železnica Srbije.
Kontaktnu električnu mrežu i signalne urađeja na pruzi uradila je Kompanija “Simens”.
Molio bih da se gore navedena mesta pisu onako kako se I zovu. Sve ovo je bacanje para I samo dovodjenje do jos veceg propadanja mesta koja su bila duz I u okolini pruge.Price o brzim prugama su zamajavanje naroda I nije mnogo u interesu ljudi koji zive u okolini. dajte ljudima prevoz od njihovih sada odsecenih sela prevoz da posla , bolnice , skole gde imaju svakodnevnu potrebu a ne brzu prugu do Soluna ili Budimpeste.Uzimaju se skupi krediti a korist od toga imace samo strani putnici na proputovanju kroz nasu zemlju sto je izgleda I jedini cilj svega ovoga samo nema ko to I da spreci.