“To mora biti pouzdani znak trajnog institucionalnog opredeljenja da su sloboda misli i govora vrednosti kojima Srbija suštinski teži i koje je spremna da brani po svaku cenu”, ističe se u saopštenju Slavko Ćuruvija fondacije.
Gotovo u dan sa godišnjicom smrti, održaće se pripremno ročište na suđenju optuženima za ubistvo, navodi se u saopštenju i dodaje da značaj tog suđenja nije samo u mogućnosti da se konačno zatvori jedno od najmračnijih poglavlja naše skorije istorije, već i u uticaju koji može imati na budućnost novinarstva u Srbiji.
Prema podacima NUNS-a, samo u 2014. godini bila su 22 slučaja pretnji ili fizičkih napada na medijske radnike i medije, a u najvećem broju tih slučajeva počinioci su ostali nepoznati ili poznati ali nekažnjeni.
“Da li će napadi na novinare i dalje prolaziti bez posledica po počinioce i da li će se novinari, u strahu za goli život, povući još dublje u autocenzuru i kakve šanse imamo da postanemo slobodno društvo, sa novinarima koji se plaše da pišu?” pitaju iz Fondacije.
Zato slučaj “Ćuruvija” ne sme biti zaključen pre nego što se u sudskom procesu konačno i nepobitno ne utvrdi ko je naredio a ko je izvršio ubistvo i koji su bili motivi za to, ističe se u saopštenju i navodi da se rad Komisije za istraživanje ubistava novinara mora nastaviti dok ne dođe do podizanja čvrstih optužnica i pokretanja postupaka u kojima ćemo saznati ko je i po čijem nalogu ubio i Dadu Vujasinović i Milana Pantića.
“Zato celokupna javnost mora glasnije i složnije nego ikad da traži punu istinu o ubistvima novinara i napadima na novinare, kazne za nalogodavce i izvršioce i potpunu bezbednost svih koji se bave novinarskim poslom u Srbiji”, navodi se u saopštenju.