“Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge, što je tendencija kako u Srbiji tako i u drugim zemljama regiona, svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa, što je teza koja u poslednje vreme pokušava da se plasira u javnosti”, navode u Narodnoj banci Srbije, prenose Večernje novosti.
Ona je u smislu prihoda od kamate možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama. Uz to, potvrdilo se da građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji, konstatuju Novosti. Činjenica da je štednja stranih građana dostigla iznos od blizu 300 miliona evra takođe ide u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.
Analize Narodne banke Srbije ukazuju na i dalje veću isplativost štednje u dinarima koja, pored viših kamatnih stopa, nije „opterećena“ porezom na prihod od kamate, poput devizne štednje.
U uslovima kada je kretanje deviznog kursa relativno stabilno, kakvo je i bilo u poslednjoj godini, štednja u dinarima pokazala se kao mnogo isplativija opcija za ulaganje u poređenju s deviznom štednjom.
Tako, na primer, štediša koji je 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 % (koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period), posle godinu dana štednje dobio je 110.180 dinara, odnosno njegov ulog je bio viši za 10.180 dinara.
Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 evra) po kamatnoj stopi od 4,1 %, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio je 100.116 dinara (874 evra), ili 10.064 dinara (88 evra) manje od štediše koji je štedeo u dinarima.
Podaci pokazuju da bi devizna štednja postala isplativija samo u slučaju veće deprecijacije domaće valute. Isplativost je sigurno jedan od razloga zbog kojeg je u ovoj godini zabeležen znatan rast dinarske štednje.