Petrović DS-u: Menjajte predsednika

On je istovremeno najavio da će do sredine aprila znati kada će i zvanično registrovati stranku pod nazivom Zajedno za Srbiju, pošto se kako je rekao, udruženju građana sa istim imenom za desetak dana javilo oko 6.000 ljudi zainteresovanih da im se priključe.

U intervjuu Tanjugu Petrović se osvrnuo na aktuelna dešavanja u njegovoj bivšj stranci i “ponudio” rešenje.

“Demokratska stranka je u tranziciji, na moju veliku žalost od velike stranke sada su u prelaznom periodu da postanu mala, a ako se ništa ne promeni i ako se taj trend nastavi i da prestane da učestvuje u političkom životu Srbije. Rekao sam šta bi u prvom koraku bilo dobro – da promene predsednika i ne menjam preporuke koje sam im dao”, rekao je Petrović.

Dok to ne učine, uveren je, DS će vrlo teško pronaći put da loše trendove po sebe okrene i ponovo na snažan način uđe u osvajanje poverenja građana.

Petrović je pokušao i da, kako je naglasio, demistifikuje neke od zabluda koje su u vezi sa njim bile uspostavljene, negirajući da je ikada bio “čovek iz senke koji je povlačio važne poteze i na državnom nivou”.

“Bio sam ministar u dva mandata, prvo minsitar pravde, a zatim i ministar poljorivrede i trgovine, u međuvremenu zamenik predsednika DS dok je u skupštini ta stranka imala najviše poslanika i najviše odgovornosti, ali nikada nisam donosio odluke koje je trebalo da donosi neko drugi”, rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, predsednik države je odlučivao o onome što je bila njegova nadležnost, vlada je odlučivala to što joj je posao, a Mirko Cvetković je bio pravi premijer, koji je donosio odluke konsultujući se sa onima sa kim je smatrao da je potrebno.

“Nisam bio u krugu onih koji su uticali na najvažnije stvari o kojima je on odlučivao i to je bilo normalno i prirodno. Ali, svašta učini propaganda, naročito onih koji su bili sa iste strane političkog fronta na kojoj sam se ja nalazio”, rekao je šef poslaničkog kluba ZZS.

Kritiku nove politike DS Petrović je završio konstatacijom da je nemoguće prepoznati politiku DS u ovom trenutku, koje je to po njima najvažnije pitanje i koje su teme na koje treba dati odgovor.

U prilog tome naveo je i da je lider DS Dragan Ðilas doneo pogrešnu odluku kada je šefu poslaničkog kluba Borislavu Stefanoviću dao nalog da uruši lokalnu vlast u Šapcu “na način na koji nađe da je shodno”.

“Ðilas je pokazao da ne može da izađe iz ličnih odnosa i da pre svega vodi računa o interesima, u ovom slučaju građana Šapca, ne dajući nikakvu kritiku za vođenje gradske politike ili plana šta da se uradi”, rekao je on.

Zaostavština Borisa Tadića

Kao čovek sa višegodišnjim političkim iskustvom u parlamentu, ali i izvršnoj vlasti, Petrović je dao ocenu sadašnje vlade.

Prema toj oceni, vlada premijera Ivice Dačića vodi značajne pregovore sa Albancima na Kosovu, ima jasan cilj da zemlju treba što pre uvesti u EU, što su, kako kaže, utemeljene stvari još za vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića.

“To je velika i značajne zaostavština koju je Boris Tadić za vreme svog presednikovanja ostavio i to je sada autoput kojim ide i ova vlada i tu ne može čovek da ima bilo kakve primedbe”, dodao je Petrović.

Kada je reč o odgovornosti, po prirodi stvari, podsetio je šef poslanika ZZS, predsednik države i vlade su najodgovorniji za ono što će se desiti, ali je bitno i da opozicioni lideri i stranke sa velikom pažnjom, hladne glave donose razumne odluke i da svi zajedno ne propuste veliku priliku koja se ukazala.

A ta prilika je, podvukao je Petrović, da se zatvori ne samo veliko državno već istorijsko pitanje i Srbija uđe u novu etapu odnosa sa Albancima na Kosovu, ali i odnosa sa Albancima uopšte.

Pored pozitivnih ocena, Petrović je izneo i kritike rekavši da je vlada napravila nekoliko stvari koje nisu dobre, među kojima je, pre svega, naeadekvatno reagovanje na različite napade na medije, NVO, problem ekonomije mora da dobije jasne odgovore…

“Od 1990. do danas svašta se u ovoj našoj zemlji promenilo – režimi, predsednici, mnoge su vlade prošle, imali smo strašna ratna vremena, tešku tranziciju, ali se samo jedna stvar nije promenila – Srbija je centralizovana država i sve ovo vreme ne možemo da počnemo ozbiljno da se vraćamo na nivo ekonomskog razvoja iz 1989. Decentralizacija je lek”, rekao je on.