Prošlo je 11 godina otkako je potpisan Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ (zaključen u Beču 29. juna 2001), odnosno osam od kada ga je i poslednja država – Hrvatska, ratifikovala (2004). Međutim, “ostavinskoj raspravi” u kojoj se deli imovina preminule Juge kraj nije ni na vidiku.
Na to nas je podsetila nedavna odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je presudio u korist tri državljana BiH, a protiv Srbije i Slovenije, kada je u pitanju stara devizna štednja.
Uprkos tome što sud konstatuje da je to pitanje koje bi trebalo da se reši kroz sukcesiju, ipak je dosudio da Slovenija i Srbija moraju da isplate sve štediše Investbanke i Ljubljanske banke iz drugih republika.
Niko nema ni najblažu predstavu koliko takvih štediša ima, a procene su da Investbanka građanima van Srbije duguje 87,6 miliona evra, što bi sa kamatama moglo da “dogura” do 200 miliona.
“Ta presuda je politička, a problem stare devizne štednje neopravdano je istrgnut iz sukcesije”, kaže za “Novosti” Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka, koji je i sam učestvovao u radu Komiteta za podelu aktive i pasive nekadašnje SFRJ.
Kako stvari stoje, do sada se najdalje otišlo sa podelom diplomatsko-konzularnih predstavništava. U ovoj podeli Srbija ne bi mogla da kaže da je nezadovoljna.
Kako je potvrđeno Novostima u Ministarstvu spoljnih poslova (MSP), u ovom trenutku preostalo je manje od 10 odsto neraspodeljenih objekata.
Ukupna vrednost onih koji su do sada pripali Srbiji iznosi više od 62,5 miliona dolara. Poređenja radi, Hrvatska je dobila nekretnine vredne 17,3 miliona.