Brisel izneo principe budućih pregovora

Brisel, prema rečima političkog analitičara Dušana Janjića, nudi osam principa koje je uoči proglašenja „pune kosovske nezavisnosti“ sastavio bivši međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt.

Pojedini politički krugovi u tim „principima“ Eštonove vide glavni uzrok postnjujorškog verbalnog „usporavanja“ Beograda na putu ka EU.

Dušan Janjić i bivši glavni beogradski pregovarač s Prištinom Borislav Stefanović slažu se u oceni da će pregovarački koncept Brisela u izvesnoj meri sadržati i predlog za KiM od četiri tačke, koji je pred poslednje srpske izbore lansirao bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

“Eštonova je saopštila Nikoliću osam principa za pregovore, generalnu dinamiku i format pregovora. Beograd treba da bude spreman za dijalog do 20. oktobra, jer sve mora biti gotovo pre američkih predsedničkih izbora. Za Beograd je nepovoljno što će se tehnički dijalog podići na politički nivo i tu „utrpati“ sva pitanja, uključujući sever KiM o čemu, kako Eštonova traži, treba da razgovaraju Priština i Srbi sa severa. Na kraju će se verifikovati i sporazumi, među kojima je normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Istovremeno, Nikolić je na sastanku s Eštonovom shvatio i da ga niko ne tera u EU, ali da je prelomno pitanje „NATO ili ništa“”, kaže za Danas Dušan Janjić.

On očekuje da će se pod firmom „tehničkih“ pregovora razgovarati ne samo o institucijama na severu, koje će raditi po kosovskim zakonima, nego i o „kompenzaciji za ulaganja u rude i energetiku“.

Janjić u tome vidi razlog zbog kog Nikolić „tera Ivicu Dačića da vodi pregovore, koje bi premijer mogao da prebaci na nekog od svojih ministara“.

Prema Janjićevim rečima, otvaranje najavljenog dijaloga trebalo bi da bude „na vrhu“ – Beograd bi predstavljali i Nikolić i Dačić, koje će naslediti ministri ili će se formirati širi timova, po za sada nepoznatim kriterijumima.

Prema Janjićevim rečima, pod principima Brisela, između ostalog, podrazumeva se da „nema promene sadašnjeg teritorijalnog okvira Kosova – što znači da nema podele, da nema pritiska za prihvatanja rešenja, niti nasilja kao odgovora na neslaganje s dogovorenim rešenjem“. Pregovori treba da unaprede položaj srpske zajednice u skladu sa poštovanjem ljudskih i manjinskih prava, uz odgovarajuće rešenje za sever KiM.

Janjić ukazuje da će principi EU i koncept budućeg dijaloga dobrim delom sadržati i Tadićev predlog od četiri tačke koji kao centralna pitanja ističe: poseban status za sever KiM, garancije za Srbe koji žive u enklavama, status najvažnijih srpskih crkava i manastira i srpske srednjovekovne kulturne baštine, kao i pitanje imovine građana i Republike Srbije na KiM. Tadić je, već kao bivši predsednik Srbije, ovaj predlog nedavno izložio i generalnom sekretar UN Ban Ki Munu, prilikom njegove posete Beogradu.

Koha: Ponovo tehnički dijalog?

Beograd i Priština bi, u nastavku dijaloga, mogli ponovo da razgovaraju o tehničkim pitanjima – energetici i telekomunikacijama – pošto se čini da su male šanse da u dogledno vreme započne politički dijalog, piše danas prištinski dnevnik “Koha ditore”.

“Ekspres”, istovremeno, navodi da podeljeni stavovi zemalja članica EU o statusu Kosova i dalje koče odnose Prištine i Brisela, dok “Zeri” prenosi poruku zvaničnika NATO da Priština mora više da se angažuje kako bi ubedila sve članice Alijanse da priznaju nezavisnost Kosova, čime bi se otvorio put ka dobijanju statusa punopravnog člana u skupštini NATO. 

Pitanje energetike i telekomunikacija, teme o kojima se prošle godine pregovaralo tokom tehničkog dijaloga, mogle bi da posluže kao osnova za nastavak dijaloga pošto se čini da su sve manje šanse da Beograd i Priština započnu politički dijalog u skorije vreme, piše na naslovnoj strani “Koha ditore”, pozivajući se na izvore u kancelariji šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton.

List takođe navodi da su planovi za nastavak dijaloga sačinjeni “pošto su se Eštonova i drugi međunarodni zvaničnici razočarali u srpsko rukovodstvo koje je, prema mišljenju stranih diplomata, slalo kontradiktorne signale o spremnosti da uskoro počne politički dijalog”.

“Koha” i “Ekspres” pišu, takođe, da podeljeni stavovi članica EU o statusu Kosova i dalje usporavaju razvoj i jačanje odnosa Prištine i Brisela.

Glavni izazov jeste pitanje severa Kosova, koje zahteva konstruktivno angažovanje svih strana, navedeno je u nacrtu Strategije za proširenje, koja će, zajedno sa Izveštajem Evropske komisije (EK) o napretku, biti objavljena naredne sedmice, prenosi “Ekspres”.

“Koha” podseća da za Kosovo neće biti izveštaja, već samo Studija izvodljivosti i da eksperti EK razmišljaju kako da formulišu preporuku o mogućnosti otvaranja pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Kada je reč o izveštaju za Srbiju, u čiji nacrt je “Koha” navodno imala uvid, EK neće preporučiti datum za početak pregovora dok ne bude ostvaren vidljiv napredak u poboljšanju odnosa s Prištinom i sprovođenju u delo svih dogovora postignutih tokom tehničkog dijaloga.

U međuvremenu, čelnik Komisije za civilnu bezbednost u Parlamentarnoj skupštini NATO, lord Tomas Džopling, preporučio je juče vlastima u Prištini da ulože dodatne napore kako bi ubedile sve članice Alijanse da priznaju nezavisnost Kosova, čime bi se, kako piše “Zeri”, otvorio put da Kosovo dobije status punopravnog člana u skupštini NATO.