Brisel traži proveru spornih privatizacija

Slučajem ATP Vojvodine nedavno se bavila Agencija za borbu protiv korupcije, ali je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu koju je Agencija podnela protiv gradskih vlasti u Novom Sadu.

Direktorka Agencije Zorana Marković kaže za Novi magazin da taj slučaj nije otvoren na sugestiju Brisela, već se vlasnik ATP Vojvodina obratio predstavkom. U predstavkama koje Agencija dobija dominiraju pritužbe na proces privatizacije i one se najvećim delom prosleđuju policiji jer su to slučajevi gde Agencija ne može ništa da uradi posle sedam ili osam godina, navodi Markovićeva.

Ona je za NM rekla i da Agencija nije zvanično iz Brisela dobila spisak spornih privatizacija, niti su je tim povodm kontaktirali srpski organi.

Kako se navodi u konačnom tekstu Rezolucije EP, od srpskih vlasti traži se da otvore i dokumente u vezi sa privatizacijom koji se vode kao državna tajna.

Evropski parlament skreće pažnju i na mnoge prijavljene neregularnosti, naročito u oblasti privatizacije i javnih nabavki i poziva na aktivnije angažovanje nezavisnih državnih agencija da obezbede detaljnu istragu kako bi počinioci bili privedeni pravdi.

Kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, EP pozdravlja usvajanje zakona i propisa u ovoj oblasti u Srbiji, ali istovremeno izražava zabrinutost zbog nedostatka njihove primene i uticaja vlasti na rad nezavisnih institucija i medija.

S druge strane, u Rezoluciji je pohvaljen rad nezavisnih regulatornih tela, naročito Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.

„Poziva se vlast i da obezbedi nesmetan rad Državne revizorske institucije, Komisije za zaštitu konkurencije, Uprave za javne nabavke, kao i Komisije za zaštitu prava ponuđača, adekvatnim finansijskim i administrativnim kapacitetima“, istaknuto je u ovom dokumentu.

Između ostalog, preporučuje se i da fondovi EU u Srbiji budu „direktno dostupni i savetima nacionalnih manjina i organizacijama civilnog društva, kao podrška EU za razvoj reformi u zemlji“.

„Iako je Srbija usvojila osnovna prava radnika, konvencije Međunarodne organizacije rada i revidirala Evropsku socijalnu povelju, ističe se da je pravo na sindikalno organizovanje i dalje ograničeno uprkos zakonskim garancijama. EP je zabrinut što je socijalni dijalog još uvek slab i poziva da se preduzmu određeni koraci kako bi se ojačao Socijalno-ekonomski savet“, navodi EP u Rezoluciji.

Evropski parlament ističe i da je neophodna istinska vladavina prava u zemlji kako bi se privukle inostrane investicije i stvorili uslovi za bržu tranziciju u ekonomiji otvaranjem tržišta i uspostavljanjem boljeg poslovnog okruženja. Kako se još dodaje, parlamentarni i lokalni izbori 6. maja moraju biti fer i transparentni zbog čega je potrebno što pre kompletirati konačni birački spisak.

Osvrćući se na izbore na Kosovu, EP zahteva od srpskih vlasti da ne organizuju lokalne izbore na severu Kosova, jer bi to bilo protivno Rezoluciji 1244. Dodaje se, takođe, i da ukidanje paralelnih struktura na Kosovu treba da bude ključna tačka sveukupne saradnje.

U Rezoluciji se pozdravlja i usvajanje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti „što je osnovni korak za transparentnost političkog sistema“ i pozivaju se vlasti u Srbiji da te propise adekvatno primenjuju. Pozdravljen je i napredak u reformi državne administracije, ali se podvlači da su i dalje neophodni napori kako bi se obezbedio „puni profesionalizam i nezavisnost od političkog uticaja“.

U Rezoluciji EP navodi se da se podržava nastavak primene bezviznog režima Srbije sa EU, ali i zabrinutost zbog sve većeg broja tražioca azila iz Srbije u pojedinim zemljama EU. „Srbija sve više postaje država primalac tražioca azila, otud je neophodno efikasnije upravljanje zahtevima za azil“, napominje se u dokumentu.

Kada tokom juna počnu razgovori sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom o utvrđivanju datuma za početak pregovora o pristupanju EU, prema novoj strategiji o proširenju prvo će biti otvorena poglavlja 23 i 24 koja se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i reforme pravosuđa i nezavisnosti regulatornih tela.

„Te tačke će u ovom slučaju prve biti otvorene i poslednje zatvorene“ saopštavaju iz Brisela. Praktično, to znači da će Srbija morati da otvori dokumenta u slučajevima na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, i da pokaže neki rezultat u istrazi o spornim slučajevima.

Sem pet najvećih predmeta u kojima EP sumnja da postoji visoka korupcija, spisak ostalih 19 kompanija nikada nije bio poznat javnosti. Iz posrednih izvora, saznaje se da je reč o prodaji Veterinarskog zavoda Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, ali i Luke Beograd, Novosti, Šinvoza, Trudbenik gradnje, Prosvete i Azotare Pančevo, prenosi Danas.

Spekuliše se da su sporne i prodaja poslovnog prostora bivšeg Zavoda za obračun i plaćanja Nacionalnoj štedionici, koncesija za autoput Horgoš-Požega, kao i postavljanje optičkih kablova kroz Srbiju, koje je povereno preduzeću Nuba invest.