U Prištini je mnogima postalo jasno da dijalog između Kosova i Srbije uz posredovanje Evropske unije za cilj ima uređenje odnosa Prištine i Beograda na način koji će međunarodnoj zajednici dozvoliti lagano zatvaranje kosovskog pitanja. U tom kontekstu je dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, iznuđen u poslednjem momentu prošlog meseca – kojim je Srbija osigurala status kandidata, a Kosovo dobilo obećanja o približavanju Briselu i viznoj liberalizaciji – stepenica na putu ka otvaranju pitanja severa Kosova. I njegovom rešenju.
Prema više izvora, od kojih neki sada i javno govore, pitanje severa biće otvoreno u okviru dijaloga u Briselu odmah posle izbora u Srbiji. Zbog toga se većina u EU nada pobedi Demokratske stranke Borisa Tadića, jer za dogovor je potrebno da i u Beogradu i u Prištini na odlučujućim mestima budu ljudi spremni na kompromise. To su srpski predsednik Boris Tadić i kosovski premijer Hašim Tači. Briselu je od velike važnosti da obojica ostanu na vlasti, jer su “nezamenljivi” za postizanje cilja koji se nazire: neka vrsta autonomije za sever, u zamenu za priznanje Beograda, makar i prećutno, kosovske nezavisnosti.
Ali, dok je premisa o nezamenljivosti Tadića i Tačija, na kojoj je Brisel izgradio proces dijaloga Beograda i Prištine, bila manje-više poznata javnosti na Kosovu, stvari komplikuje činjenica da na terenu nije tako jednostavno kako to izgleda u Briselu. U slučaju Prištine to znači da je Tači najjači politički lider, ali sa pozicijom izloženom napadima, koja u momentima kompromisa sa Beogradom osetno slabi. To se pokazalo prilikom postizanja dogovora o regionalnom predstavljanja Kosova kojim je Priština pristala da se u regiji predstavlja bez atributa Republika i sa fusnotom u kojoj je, pored savetodavnog mišljenja MSP o proglašenju nezavisnosti, i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN koja govori o statusu Kosova kao nerešenom pitanju!
Slabljenje Tačijeve pozicije dovodi se u vezu s nastojanjima međunarodnih zvaničnika u Prištini, posebno američkih, da u pregovarački tim Edite Tahiri, kada počne “runda” o severu, uključe i neke opozicione lidere. Pre svih gradonačelnika Prištine Isu Mustafu koji je predsednik najveće opozicione partije Demokratskog saveza Kosova, preminulog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove.
Albin Kurti i Samoopredeljenje nisu u kombinaciji, iako populizmom i političkim radikalizmom sebe projektuju kao jedinu stvarnu opoziciju Tačiju, voljnu da se usprotivi koncesijama u dijalogu i novim kompromisima sa Srbijom, naročito na severu. Međunarodna zajednica smatra Kurtija problemom i američki ambasador Kristofer Del javno ga je “žigosao” kao “antiamerikanca” i “antievropljanina” zbog odbojnog stava prema dijalogu sa Beogradom. Ta opomena privolela je ostale opozicionare da ne budu previše kritični prema Tačijevim potezima koji imaju široku međunarodnu podršku.
Istovremeno, diplomate na Kosovu već podugo čuvaju Tačiju leđa i od njegovih partijskih kolega koji se protive načinu na koji premijer, kako kažu, udovoljava međunarodnim zahtevima. Neslaganja se odnose na privatizaciju javnih preduzeća i većih ekonomskih projekata na Kosovu, kao što su već započeti autoput do Albanije, prodaja Pošte i Telekoma Kosova i planirana izgradnja nove termocentrale na ugalj.
Među najveće protivnike premijera unutar Demokratske partije Kosova spada predsednik parlamenta Jakup Krasnići, nekada portparol OVK, a sada generalni sekretar Tačijeve DPK. Krasnići je već duže javno na suprotnim političkim pozicijama od svog lidera kad je reč o najvažnijim procesima, uključujući dijalog sa Srbijom i ekonomsku politiku Vlade. Krasnići je poslednjih dana javno istupao i protiv dogovorene fusnote sa Srbijom, tražeći promenu pregovaračkog tima Kosova koji vodi Tačijeva emisarka Edita Tahiri “zato što nisu znali kako treba pregovarati”.
Ipak, uprkos problemima s padom kredibiliteta u javnosti, napadima opozicije i protivljenju unutar partije, Tači kao da je rođen pod “srećnom zvezdom”, jer svi njegovi mogući rivali imaju veće probleme, što utiče na njegovu poziciju “nezamenljivog” partnera i čoveka koji može ispostaviti naručeno.
Mustafa unutar partije ima ozbiljne probleme, a najviše ga “minira” bivši lider DSK i eks-predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, oko koga – ili iza koga – se okupljaju nezadovoljnici koji su gubili ili rizikuju da gube dosadašnje pozicije unutar partije, a time i realnu političku i ekonomsku moć.
Kurtijev Pokret za samoopredeljenje, uprkos rastućoj popularnosti, ima naizgled nepremostiv problem zbog odbojnosti međunarodne zajednice prema njihovim aktivnostima i političkim ciljevima koje većina zapadnih ambasadora ocenjuje kao nacionalističke.
Treća opoziciona partija Alijansa za budućnost Kosova nepopravljivo je hendikepirana odsustvom svog lidera Ramuša Haradinaja, čije ponovno suđenje za ratne zločine još traje pred Haškim tribunalom i nema naznaka kada će se i kako završiti.
Tačijev koalicioni partner biznismen Bedzet Pacoli, osim što je ulaskom u Vladu prihvatio saodgovornost za sve što premijer radi, pa i za odluke o kojima ga niko i ne pita, gotovo je istrošio svoju političku karijeru izgrađenu ekonomskim populizmom i velikom svotom novca zarađenog u Rusiji i bivšim sovjetskim republikama. Pacoli se, primećuju neki, okrenuo materijalizaciji političkog delovanja, što pokazuje svojina u vidu hotela, zgrada i ostalih nekretnina koje je stekao poslednjih godina u procesu privatizacije javnih dobara.
Politička slagalica oko Tačija razlog je što su on i njegovi međunarodni pokrovitelji veoma agresivni u kritici onog dela civilnog društva i medija koji se još glasno protive politici vlasti i koji sigurno neće ostati po strani kad se bude pregovaralo o severu Kosova.
Neki izbori 6. maja već dogovoreni
Uprkos velikoj javnoj buci i naizgled tvrdim stavovima, mnogi izvori u Prištini govore da je održavanje srpskih izbora na Kosovu već dogovorena stvar: Priština pristaje da Srbi glasaju za parlament Srbije, a Beograd odustaje od održavanja lokalnih izbora.
Takav “deal” postignut je, prema međunarodnim izvorima, još u vreme pregovora u Briselu prošlog meseca, ali je ostavljeno da se javnost i u Srbiji i na Kosovu postepeno navikne na novi kompromis kako ne bi bilo previše negativnih reakcija po obe vlasti.
Izvori unutar Vlade upozoravaju da može biti promena zbog rastućeg unutrašnjeg pritiska na Borisa Tadića u Srbiji da ne odustane od lokalnih izbora, ali i tenzija u Prištini koje mogu “primorati” Tačija na “radikalnije” deklarativno protivljenje. Takav izlet učinio je pre nekoliko dana u parlamentu izjavom da je već poručio zapadnim silama da “igra sa granicama Kosova može naterati Albance da se okrenu opciji jedne albanske države na Balkanu”.
Ovo neki već tumače kao jasan znak da je Tači već počeo “cenkanje” o severu Kosova!