U poređenju sa istim periodom 2011. godine, u većini trgovina tog formata taj iznos za kupovinu hrane i pića smanjen je 10 odsto. Taj pad je znatno veći u manjim prodavnicama.
Prosečna dnevna kupovina najčešće podrazumeva hleb, po litar mleka i jogurta, kilogram krompira i istu količinu jabuka, zatim pileće meso i nekoliko stotina grama salame ili kobasice. Prosečan račun u malim radnjama dostiže do 200 dinara mahom za veknu hleba i mlečne proizvode, što potvrđuje da je dnevna trpeza prosečnog kupca veoma siromašna.
Istraživanja pokazuju da se iz godine u godinu smanjuju količine kupljene robe, a da je svaka peta velika kupovina, odnosno odlazak u megamarkete, ukinuta.
“Ovi podaci dovoljno govore da i bez nedavnih poskupljenja jedva sastavljamo kraj sa krajem”, rekao je Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Puniju korpu sebi može da priušti samo manji deo stanovništva, jer za kupovinu južnog voća, sokova, salata, kvalitetnijih vrsta mesa i ribe treba izdvojiti dva do tri puta više para, odnosno do 20 evra dnevno.
Bogosavljević dodaje da bi srpska trpeza bila mnogo bogatija kada bi prosečne zarade to dozvoljavale. Svaki zaposleni građanin, prema poslednjim statističkim podacima, prosečno kući donese oko 37.000 dinara.
Sa postojećim cenama i realnim izdacima, čak ni dve mesečne zarade nisu dovoljne da pokriju svakodnevne troškove. Zato i ne čudi što je većina građana u Srbiji prinuđena da se odriče mnogo toga. Kupovine su sve skromnije, živi se na poček, a sve češće se pazari na veresiju.
Prosečna plata u Srbiji od 370 evra nije dovoljna da pokrije sve izdatke. Prosečna porodica, prema statističkim proračunima, na hranu troši oko 42 odsto ukupnih primanja. Uz to domaćinstvima svakog meseca stižu računi za komunalne usluge, struju, internet, kablovsku, telefon, što je izdatak od oko 25 odsto. Za kupovinu obuće, odeće, odlazak u pozorište i bioskop ostaje malo para.