Blažimir Trifunović (52), nezadovoljan radom MUP-a, upao je u ponedeljak naoružan bombom i pištoljem u Policijsku stanicu Čukarica u Beogradu, uzeo trojicu talaca, koje je pustio nakon višečasovnih pregovora se policijom.
U utorak je preduzetnik Milan Stevanović (57) iz Kragujevca izvršio samoubistvo u svojoj kući kad su sudski izvršitelji došli da preuzmu njegovu imovinu. Prema rečima njegovog advokata, on se ubio jer je sud procenio da njegova imovina vredi osam puta manje od realne vrednosti.
Zlatko Nikolić, kriminolog, kaže za Danas da je prisutna koncentracija očaja u Srbiji. On ističe da je zajednički imenitelj u oba slučaja osećaj da nema perspektive i nepostojanje verovanja u funkcionisanje socijalnih struktura društva.
Za obojicu su sile iznad njih, bilo da je reč o policiji ili drugom državnom organu, bezlični, i ne pružaju im pomoć. Upravo taj izostanak kontakta sa državom, osim tokom izbornog glasanja ili plaćanja poreza, uvećava osećaj nepravde u subjektivnom smislu, objašnjava Nikolić. Prema njegovoj oceni, slični slučajevi se mogu očekivati i u budućnosti, jer ne očekuje promenu u okruženju. On ističe da je osećaj strepnje sve zastupljeniji, kao i da je on najčešće potisnut, ali da to ne znači i da je izbrisan.
Taj osećaj se može godinama potiskivati, a onda nekontrolisano isplivati i to na možda i bizaran način, naglašava Nikolić.
I u slučaju samoubistva u Kragujevcu i držanju talaca u policijskoj stanici u Čukarici, ističe sagovornik Danasa, reč je o problemima društvenog karaktera.
Čovek koji je držao taoce u policijskoj stanici, intenzivno je doživljavao osećaj nepravde. Upravo zbog toga ljudi izgube osećaj za pravdu prema sebi i drugima i preuzimaju pravdu u svoje ruke. Srećom, u ovom slučaju, nije bilo povređenih, mada je mogao biti i drugačiji ishod, objašnjava Nikolić.
Sociolog Boris Jašović kaže za Danas da u Srbiji postoji nezadovoljstvo, kao i da će nepovoljna socijalna situacija uvek biti okidač u takvim slučajevima. Prema njegovoj oceni, zajednički imenitelj ovih slučajeva je teška ekonomska situacija, odnosno nezaposlenost, loš materijalni položaj, ali i osećaj nepostojanja izlaza i perspektive. On dodaje da tu situaciju dodatno otežava i činjenica da je ekonomska kriza svetska.
Jašović navodi da statistički podaci pokazuju da se broj samoubistava u Srbiji povećava, što ukazuje na društvenu dezorganizaciju i izokrenuti sistem vrednosti. I povećan broj samoubistava, dodaje on, ukazuje na lošu društvenu situaciju i besperspektivnost.
Pitanje je samo da li će slučajevi nalik onom u Kragujevcu ili policijskoj stanici na Čukarici postati masovna ili pojedinačna pojava, objašnjava Jašović.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže za Danas da je nezahvalno procenjivati da li se slični slučajevi mogu očekivati u budućnosti, ako se ne znaju tačni statistički podaci, na primer, o broju samoubistava prethodnih godina.
Moguće je da je kriza počela da uzima svoj danak, ali za to je potrebna ozbiljna analiza statističkih podataka, na primer, od 2008. kada počinje kriza, objašnjava Trebješanin.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija se nalazi na 13. mestu po broju samoubistava u svetu sa 1.400 samoubistava. SZO procenjuje da svake godine u svetu približno milion ljudi počini samoubistvo.
i? sta cemo da preduzmemo?