Srbija može da dobije kandidaturu

“To znači da mora da odustane od politike ‘I EU i Kosovo’. Kad Srbija bude shvatila da je Kosovo definitivno izgubljeno, da pokuša da se nađe ‘modus vivendi’ što, kako je Brisel više puta ponovio, ne znači da formalno treba da prizna nezavisnost Kosova, biće uklonjena poslednja velika prepreka na putu ka početku pregovora o članstvu u EU”, izjavio je Altman za Novi magazin.

Ako Beograd pomogne Berlinu i drugim zemljama EU koje oklevaju, on će onda pomoći i samom sebi, ocenio je analitičar i dodao da kancelarka Angela Merkel nije mogla nemačkom narodu “da proda priču” kako Beograd treba da bude nagrađen statusom kandidata zbog toga što su nekoliko dana pre samita u Briselu 9. decembra 2011. srpske paramilitarne snage pucale i ranile nemačke i austrijske vojnike u Kforu,

“Pored toga očekivani napredak u razgovorima Beograda i Prištine nije postignut, niti je usledila primena onoga što je u dijalogu dogovoreno”, ocenio je Altman i dodao “da efekat odbijanja nije bio negativan već da će, nadajmo se, dati novi impuls srpskoj politici”.

Pre njegovoj oceni, nema suštinskih izmena u politici EU i Nemačke prema Srbiji posle samita. “Berlinu je posle samita nezvanično rečeno da su neke evropske države, koje nisu želele jasno da iznesu svoj stav tokom sastanka, bile zadovoljne pozicijom Nemačke. Jasno je šta Srbija treba da uradi i izgleda da je to shvatio i predsednik Tadić”, ocenio je on i dodao “da dobar deo nacionalistički nastrojene opozicije u Srbiji pokušava da profitira na predstojećim izborima iz ove teške situacije još žustrije igrajući na kartu nacionalizma”.

Zapadne zemlje i Vašington smatraju da Srbija treba da ima ključnu ulogu na Balkanu i da treba podržati predsednika Tadića i njegovu Demokratsku stranku “kojima očajnički treba neki pozitivan događaj za predstojeće parlamentarne izbore”, ocenio je Altman.

“Brisel i Berlin su u potpunosti svesni da sadašnja složena situacija može da ojača desno orijentisane partije pred predstojeće izbore. Međutim, EU nije predodređena da se do srži meša u srpsku politiku, iako mi, naravno, podržavamo proevropski orijentisane snage. Beograd je trebalo da pokaže napredak ranije, a ne da čeka poslednji trenutak pred izbore”, dodao je on.

Altman je izneo i uverenje da ekonomska kriza u EU nije imala uticaja na odluku o odlaganju statusa kadnidata Srbije i upozoruio na “percepciju da Beograd povlači poteze samo kad je pod pritiscima”.

“S druge strane, tačno je da se zamor od proširenja povećao zbog krize u Grčkoj i razočaranja u Bugarsku i Rumuniju. Ali, ovakva percepcija ne postoji samo u Nemačkoj. Sada ogromna većina građana smatra da svi uslovi za članstvo moraju biti ispunjeni i da se ništa ne sme zemljama davati unapred. Ovo se posebno odnosi na srpsko-kosovsko pitanje”, ocenio je Altman za Novi magazin.

Deime: Normalizacija odnosa sa Kosovom ključna

Srbija će dobiti kandidaturu za članstvo u EU do marta 2012. ako do tada bude ubedila Evropski savet da radi na normalizaciji odnosa sa Kosovom kroz dijalog, izjavila je potpredsednica Asocijacije za jugoistočnu Evropu u Minhenu Johana Deime.

Berlin s pažnjom prati hapšenje braće Veselinović, ali i događanja oko najavljenog referenduma četiri srpske opštine na severu Kosova, koji može da potkopa napore Beograda i ozbiljno vrati Srbiju unazad na njenom putu ka EU, kazala je Deime za Novi magazin.

“Zato Beograd jasno mora da pokaže da neće podržati niti prihvatiti referendum. Srpske vlasti treba više pažnje da obrate na poziciju Srba na severu Kosova, jer će bez toga biti teško naći rešenje. Beograd mora da povrati poverenje Srba sa severa. Beograd mora takođe da pokaže odgovornost i jasno pozove Srbe na severu Kosova da omoguće nesmetano kretanje Kforu i Euleksu”, ocenila je ona.

Deime je podsetila na stav Nemačke da Srbija može da napreduje ka EU samo uz normalizaciju odnosa sa Kosovom.

“Od sredine decembra stvari su počele da se kreću na bolje. Barikade su uklonjene. Međutim, napredak u primeni dogovora postignutih u dijalogu, posebno u onom delu koji se odnosi na integrisano upravljanje granicama, mora biti primenjen”, izjavila je uticajna političarka i naglasila da i EU i Nemačka žele da vide “akciju, a ne reči”.

Srbija je, prema njenoj oceni, kada je reč o kriterijumima iz Kopenhagena i pripremama za kandidaturu danas spremna isto koliko je bila spremna i sredinom decembra.

“Evropska komisija je pohvalila napore Beograda, posebno u oblasti harmonizacije srpskog zakonodavstva sa evropskim i za hapšenje haških optuženika, ali je zatražila nastavak dijaloga sa Prištinom. Pitanje je da li će Beograd biti u mogućnosti da izvrši uticaj na Srbe na severu Kosova”, navela je Deime za Novi magazin.