Od jugomuzeja do jugosfere
Polazeći od jednog zanimljivog ličnog iskustva Ivan Jovanović uvodi čitaoce Novog magazina u istraživanje fenomena koji neki naši sagovornici nazivaju kulturom sećanja, a drugi realnim, neizbrisivim kulturnim prostorom.
Piši kako kažu ili ode …
Reporteri Novog magazina ustanovili su šta se stvarno dešavalo prethodnih i ove sedmice na barikadama u Jagnjenici, kako se živi u Kosovskoj Mitrovici i zašto je nemoguće objektivno izveštavati sa severa Kosova.
Tužilaštvo na potezu
Mediji u Srbiji pozivali su i podsticali na ratne zločine, a hoće li biti i krivičnih procesa odlučiće Tužilaštvo za ratne zločine.
Izgorela milijarda evra
Već nekoliko nedelja vatrena stihija na planinama u Srbiji ne miruje. Neki požari izazvani su nepažnjom, neki namerno. U svakom slučaju krivac je čovek, a prema podacima do kojih je došao Ratko Femić desetogodišnja šteta od šumskih požara u Srbiji iznosi skoro milijardu evra.
Specijalna škola uglavnom za – Rome
Zabrinjavajuća većina učenika specijalne škole „Vidovdan“ u Boru romske je nacionalnosti. Zbog čega je tako i šta se preduzima protiv tihe diskriminacije istraživala je Jelka Jovanović.
12 saveta budućim radnicima
Šta je 38 studenata i diplomaca nekoliko beogradskih fakulteta naučilo od „vođa“ i radnika pirotske kompanije koja je evropski lider, zabeležio je Miša Brkić.
Država „jede“ privredu
Tri puta pišemo po tri vrste obrazaca, čekamo u redovima, država nema informacije ko joj nije platio porez i doprinos, radnici ne znaju da li im je uplaćen staž, a mi svakog meseca predajemo zbirne podatke iz kojih se ništa ne vidi, nabraja knjigovođa, sagovornica Novog magazina, sve neracionalnosti naraslog administrativnog aparata Jeleni Aleksić.
Ima li novih elektrana bez države?
Ponovo prete nestašice struje koje otkrivaju da Srbija tri decenije nije napravila nijednu novu elektranu. Niska cena struje zadovoljava potrošače, ali odbija investitore. Može li država svojim garancijama da ohrabri banke i investitore da ulaze u gradnju novih postrojenja.
Investicijama protiv krize
Kakva je logika firmi koje u krizna vremena ulažu u nova postrojenja, hale i ljude, kakva je isplativost i šta su preduslovi da bi se primenila ovakva poslovna filozofija.
Razgovori o Đilasu
Panel-diskusija „Razgovori o Đilasu“, u organizaciji Centra za studije Balkana na Goldsmits koledžu Univerziteta u Londonu, održana je 19. oktobra 2011. godine povodom sto godina od rođenja Milovana Đilasa (1911-1995). Ekskluzivno prenosimo izlaganja Stevana K. Pavlovića, Dejana Đokića i Jasne Dragović-Soso.
I posle levice – levica
Posle rekordno niskog rejtinga bivše leve vlade u javnosti i posle njenog pada u parlamentu, Slovenija najverovatnije opet dobija dominantno levu vladu. Piše: Seniha Muharemi Vukas
Hrvatska zaKukurikala
Pobedi Kukuriku koalicije, opšta je ocena, najviše je doprinela činjenica da su se stranke levice udružile, zatim želja za promenom posle osmogodišnje problematične HDZ-ove vladavine, kao i uzdržana, uglavnom pozitivna kampanja. Lideri pobedničke koalicije nisu bili euforični, upozorili su na teškoće koje slede i zahvalili se na šansi da ispune obećanja iz kampanje.
Šire se pukotine između Makedonaca i Albanaca
Makedonci i Albanci razmenili su poruke „Gasne komore za Albance“ i „U 2012. nije kraj sveta, već kraj Makedonije!“, a tokom praznovanja Dana albanske zastave u centru Skoplja zapaljena je makedonska zastava. O napetostima u međuetničkim odnosima piše Savo Pejčinovski.
Od kosmodiska do Majkrosofta
Malo ko u Srbiji zna da je Sandi Češko, biznismen svetskog glasa, „prvi milion“ zaradio prodajući „kosmodisk“, izum Novosađanina Branislava Stojanovića, u šta ga je ubedio Branimir Brkljač, čovek koga je upoznao dok su bili u omladinskom rukovodstvu Jugoslavije. Razgovarala: Seniha Muharemi Vukas
Treba li nam nova čelična lejdi?
Ideja o referendumu u Velikoj Britaniji oko fiskalnog jedinstva sa Evropom, socijalni nemiri po ostrvskoj kraljevini i još jedna (verovatna) nominacija Meril Strip za Oskara… Iako naizgled ovih nekoliko stvari nemaju ničeg zajedničkog, Aleksandra Ajdanić tvrdi suprotno: zajednička im je Margaret Tačer, jednako voljena i osporavana premijerka koja ni danas nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Kratki ljudi
Zoran Ćirić je već na početku svoje spisateljske karijere postao Magični Ćira. Ako se za ikoga na domaćoj književnoj sceni može i sme reći da je rođeni pisac, onda je to, bez mnogo dvoumljenja, upravo on. U razgovoru sa Vuletom Žurićem govori o svojoj novoj zbirci priča, o sebi kao „vojniku književnosti“, ali i o muzici, bokserskim i fudbalskim legendama.
Srpska posla u kulturi
Kratak osvrt na „razvojni put“ zakona o kinematografiji koji je, kako kažu upućeni, konačno pred skupštinskom procedurom, skreće pažnju na „sitnice“ od kojih mogu nastati čudesne krupnice. Piše: Tatjana Nježić
Kosovski rokenrol
O jednoj neobičnoj muzičkoj školi u Kosovskoj Mitrovici i njenom efektu na život mladih ljudi u ovom podeljenom gradu, sa koordinatorkom ovog internacionalnog projekta Vendi Hasler-Forest razgovarala je specijalno za Novi magazin Dragana Nikoletić
Hugo Prat alias Korto Malteze
O onome koji je stvorio Korta Maltezea, proputovao svet, družio se sa Dizijem Gilespijem i bio oženjen Jugoslovenkom raspitivao se i po njegovoj biografiji čeprkao je Ivan Jovanović i saznao mnogo toga što ga, maltene, izjednačava s njegovim vanvremenskim likom.
Izvucimo ih iz „rupe“
Nedavni koncert povodom 150. godine od osnivanja Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu potvrdio je, kako to piše muzikolog Bojan Jovanović, da Srbija pored beogradske Filharmonije ima još jedan vrhunski orkestar o kojem se malo zna.
Kad odrasli sakupljaju Barbike
Kako deca odrastaju prestaju da se zanimaju za igračke, a roditelji nastavljaju da ih sakupljaju dok im igračke ne postanu strast. Ratko Femić se družio s kolekcionarima igračaka i zaključio da je mnogima kolekcionarstvo samo izgovor za vraćanje u detinjstvo.
Žena koju su pokrali Frojd i Jung
Dolazak 19-godišnje pacijentkinje Sabine Špilrajn na poznatu cirišku Burghelcli kliniku avgusta 1904. godine, gde je prima mladi i još nepoznati lekar Karl Jung, predstavljao je jedan od onih sudbonosnih momenata u razvoju psihoanalize, otkriva Tamara Jorgovanović.
Procenat pušača po zemljama i šta države čine da reše ovaj problem
Naučna istraživanja predviđaju da će do 2030. godine bolesti nastale kao posledica pušenja ubijati više od osam miliona ljudi svake godine. Naravno, ljudi u svim državama puše, ali postoje ogromne razlike među zemljama. Nažalost, Srbija je među vodećim zemljama u svetu po broju pušača. U proseku 37 odsto građana Srbije puši, s tim što je procenat muškaraca u odnosu na žene značajno veći – čak 8 procenata.
I u novom broju redovne rubrike – Loša nedelja/Dobra nedelja, U poverenju, Corax, Na mom radaru, 5 minuta sa… Tendenciometar, Ekran, kolumna Mite Boarova,esej Jovan Bajford.