Marks (1818-83) je neodvojiv od pojma kapitalizma. Uostalom, doprineo je samoj definiciji pojma i proricao njegov kraj.
Istovremeno, i Vagnerov (1813-83) odnos prema novcu, zlatu, bogatstvu i produkciji može biti shvaćen kao sukob sa kapitalizmom, ocenjuje direktork muzeja Rafael Gros (Raphael Gross).
Obojica su duboko uticali na shvatanje društevnih odnosa, mada su ihe sami potpuno različito posmatrali, kaže Gros.
Deo izložbe “Karl Marks i kapitalizam” je otvoren u februaru i trajaće do 21. avgusta. Od srede do 11. novembra posetioci mogu da posete i izložbu “Rihard Vagner i nemački osećaj.”
Potonja izlžoba prikazuje oko 500 slika, grafika i fotografija, rukopise i scenografije na više tema, uključujući Vagnerov izraženi antisemitizam, usko vezan za nacionalizam.
Postavka ilustruje i uticaj promena na Vagnerovo stvaralaštvo.
Prsten Nibelunga je, na primer, kritička analiza industralizacije XIX veka i nove etape kapitalizma.
Jedna od tema je i kako je Vagner umetnošću iskazivao takva osećanja, što je istovremeno odlično prodavao i njima tako finansirao ekstravagantan životni stil.
Sprat niže, posetioci mogu da uoče jednu manje poznatu stranu filozofa, kritičara kapitalizma i zagovornika emancipacije Jevreja – koji je u privatnim spisima upotrebljavao antisemitske argumente.