Život i ljudi

0

Pločnik kod Prokuplja: Pronađeni skeletni ostaci psa stari najmanje 6.500 godina

Autor: AP

Izvor: Beta

Pločnik kod Prokuplja: Pronađeni skeletni ostaci psa stari najmanje 6.500 godina

Izvor: Foto: PrtScn

To otkriće predstavlja dokaze o postojanju različitih vrsta pasa u periodu neposredno nakon ledenog doba, kao i da je ova životinska vrsta već tada bila pripitomljena.

Keruša, koja je na Pločnik dosla tokom neolitske seobe naroda iz Male Azije, preteča je današnjih pasa, a postoji više pretpostavki o njenom izgledu, potvrdila je Beti arheolog Julka Kuzmanović Cvetković.

Skeletni ostaci psa su pronađeni u "sondi 24", u okviru projekta "Razvoj metalurgije u Evroaziji", britanskog UCL Univerziteta iz Londona , Narodnog muzeja iz Beograda i Prokuplja.

Arheolozi su tom prilikom, u potrazi za dokazima o razvoju metalurgiji, otvorili sondu koja je trebala da otkrije jednu neolitsku kuću. Međutim, naišli su na neverovatan nalaz. "Pronašli smo kosti, od kojih je uzeta donja leva čeljust, a analiza je pokazala zadivljujuće rezultate. U pitanju je keruša iz doba drevnog neolita i ona je, za sada najstariji pas koji je otkriven na prostorima Srbije", kazala je Kuzmanović Cvetković

DNK analizu skeletnih ostataka drevnog psa sa Plocnika, pored još 26 pasa, iz drugih zemalja, uradili su britanski Fransis Krik institut, Univerzitet u Oksfordu i Univerzitet u Beču.

"To nam govori, obzirom na već poznate kretanja tokom neolitskog perioda iz Male Azije na Balkan pre oko 8.000 godina... da su ljudi tokom migracija širom sveta u to vreme najverovatnije vodili i svoje pse sa sobom, i da je pas već tada bio pripitomljen", kaže Kuzmanović Cvetković

Istovremeno, ona smatra da pas u to vreme, najverovatnije nije bio kućni ljubimac, kao što je to danas, jer je neolitska keruša sa Pločnika "potpuno drugačija od današnjeg psa".

"Ima pokušaja rekonstrukcije, na osnovu skeleta i na osnovu uporednih analiza. Pretpostavlja se da je keruša izgledala prilično zastrašujuće, sa jakom čeljusti, mnogo veća od današnjeg psa. U neolitsko doba, psi su životinje koje su još uvek mesožderi i koje u neolitu tek počinju da se privikavaju na ljudsku ishranu", kaže Kuzmanović Cvetković

Prilikom iskopavanja 24. sonde na Pločniku, pored arheologa iz muzeja Toplice u Prokuplju i Beograda, i arheologa sa univerziteta Durham i Jork u Velikoj Britaniji, bila su uključena i dva arheozoologa, Jelena Bulatović iz Laboratorije za bioarheologiju Univerziteta u Beogradu, i Ivana Stojanović sa Arheološkog instituta u Beogradu.

One su prve identifikovale ostatke psa sa Pločnika, tokom rada na analizi životinjskih ostataka za potrebe ovog projekta i kontaktirale istraživače sa britanskog Krik instituta, koji su vodili globalnu studiju o poreklu pasa.

Najstariji pas u Srbiji, koji je otkriven na Pločniku predstavlja ekskluzivno otkriće, i on se našao u svetskom naučnom časopisu "Science".

Istovremeno, analizom je utvrđeno da je neposredno nakon ledenog doba i pre nego što je bilo koja druga životinja pripitomljena, u svetu već postojalo najmanje pet različitih tipova pasa, a da su se tokom poslednjih 10.000 godina ove drevne loze pasa mešale i kretale, kako bi nastali psi koje poznajemo danas.

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR