Svet

0

Evropska unija od oduševljenja do razočaranja

Autor: Daša Pavlović, Mirjana Pantić

Evropska unija od oduševljenja do razočaranja

Sedmu godišnjicu ulaska u Evropsku uniju, takozvani „veliki prasak“ od 1. maja 2004. godine (kada se evropska porodica odjednom proširila za 10 novih članica), ovog 1. maja u srednjoj Evropi slavio je kako je ko hteo i umeo. Poljaci uvereni da im je data jedinstvena šansa za civilizacijski skok, posebno sela i tzv. Poljske B (istočnih, zaostalih regiona). Slovaci bi i slavili svesni ogromnog pozitivnog ulaganja  Unije u njihovu zemlju, ali i ne bi, zabrinuti zbog toga što se odjednom zbog krize u evrozoni od njih traži da pomognu u pokrivanju dugova bogatijih.

Evroskeptične Čehe svetska kriza i problemi u „staroj“ Evropi naterali su da imaju sve više sluha za najglasnijeg evroskeptika među šefovima država i vlada 27-orke, svog predsednika Vaclava Klausa, i počnu da se tiho pitaju postoji li opcija istupanja iz EU.

„Bilo bi mi draže kada bi Poljaci umesto prvomajskih sindikalnih pohoda organizovali mitinge na kojima bi se vijorile zastave Poljske i EU. Otkako smo predsednik Aleksandar Kvašnjevski i ja stajali u  Dablinu i gledali kako se poljska zastava diže na jarbol do zastava drugih članica EU, 1. maj vezujem uglavnom za taj događaj. Za Poljsku to su nove perspektive, nove šanse i ubrzana modernizacija“, objasnio je bivši poljski premijer iz Saveza demokratske levice Lešek Miler zašto mu nije nimalo žao što ove godine u Varšavi prvi put nema prvomajskog pohoda levice i sindikata.

Od maja 2004. godine do danas Poljska je iz Brisela dobila 75 milijardi evra (2007. godine rekordnih 17,2 milijarde evra). Od početka ove godine (prema najnovijim podacima Ministarstva finansija) suma iz evropskih fondova dostigla je 3,35 milijardi evra, dok je Poljska u evropske fondove uplatila 1,34 milijarde. Neto transfer dotacija i sredstava iz evropskih fondova u Poljsku dostiže tri odsto BDP-a, a Institut za strukturalne studije procenio je pred ovu sedmu godišnjicu da će kumulativni efekat priliva novca iz evropskih fondova do 2015. godine dostići 6,5 odsto BDP-a, dakle 32,5 milijardi evra. Tog rasta bez EU ne bi bilo. Poljski izvoz se za sedam godina članstva više nego udvostručio - sa 50 milijardi evra 2003. godine na 117 milijardi u 2010. godini. Nezaposlenost se u Poljskoj spustila sa 20 odsto (u vreme ulaska  u EU), na sadašnjih oko 13 odsto. Otvaranje tržišta rada Nemačke i Austrije - poslednja dva bastiona koja su se u prelaznom periodu od sedam godina branila od poljskih instalatera, čeških kuvara i  slovačkih negovateljica - donelo je običnom “gospodinu Kovalskom” vrlo prijatnu vest. Dok su 2004. godine (kada su Poljaci ulazili u Uniju) njihove prosečne plate bile pet puta niže od nemačkih, sada su  svega tri puta niže i Nemačka više za poljske gastarbajtere nije obećana zemlja. Prosečna bruto plata Poljaka dostiže 1.351 evro, prosečnog Čeha 1.389, a Slovaka 1.164 evra. U Poljskoj se EU vidi na  svakom koraku i golim okom. Gradi se, obnavlja, proširuje, modernizuje…. Efekat? Preko 1.800 kilometara modernizovanih puteva, 217 kilometara novih autoputeva, 1.000 kilometara novih kanalizacionih  mreža kojima je pristup dobilo 78.000 Poljaka do sada bez kanalizacije, 670 kilometara novih vodovoda.

Sve do šeste godišnjice članstva u EU Slovaci su 1. maj slavili pre kao dan kada su se vratili u veliku porodicu naroda ujedinjene Evrope nego kao praznik rada. A već na prvu godišnjicu sasvim ozbiljno je  pao predlog da to bude državni praznik baš u čast ulaska u EU. Sedma godišnjica prošla je, međutim, nezabeležena. I to uprkos tome što je Slovačka među novajlijama uspela da članstvo u EU najbolje  iskoristi kada je u pitanju smanjenje zaostajanja za bogatom, “starom” petnaestorkom. BDP Slovačke po glavi stanovnika povećao se sa 57 odsto proseka EU 2004. godine, na 72 odsto proseka već na  petogodišnjicu članstva. Slovačka iz evropskih fondova godišnje dobija dva odsto svog BDP-a, a jednako veliki značaj imaju i strana ulaganja. Od početka decenije do pete godišnjice članstva u Slovačku se  slila 21 milijarda dolara direktnih automobilsku industriju, što se dogodilo i u Češkoj koja je u tom periodu privukla 61 milijardu evra direktnih stranih ulaganja. Bilo je to ponešto i kratkovido, jer je svetska  ekonomska kriza udarila prvo na automobile, te je ta jednostrana orijentacija privrede u obe zemlje bila jedan od krivaca pada u recesiju i rasta nezaposlenosti: u Slovačkoj ponovo na dvocifreni broj (12  odsto lani, ali nije se vratila na 18 odsto pre ulaska u EU).

Privreda susedne Poljske prošla je kroz krizu kao “zeleno ostrvo”, sa kakvim-takvim rastom (1,7 odsto) u “crvenom moru” evropske recesije. Ove godine Poljska očekuje 11 milijardi evra stranih ulaganja. Obične Slovake od poslovičnog evrooptimizma odvratila je izneverena nada da će ih upravo evro, koji su uspeli da uvedu u poslednjem trenutku, s prvim minutima 2009. godine (pretrpevši zaista radikalne i bolne reforme), spasiti od turbulencija na svetskim finansijskim tržištima. Premijerka Iveta Radičova samo naglas formuliše uverenje običnih Slovaka da nije u redu da budu pozvani u “VIP klub” a onda se odjednom pokaže da su “džentlmeni sa cilindrima” siromašniji od novajlije koji je štedeo i mučio se sa reformama, a sada treba da plaća njihove rasipničke cehove. Slovaci, čije su prosečne bruto plate  prošle  godine dostigle 769 evra, odbijaju da pozajmljuju grešnicima i dužnicima evrozone, ali nisu uspeli da izbegnu učešće u zaštitnom mehanizmu za evro.

“Ne možemo da se pretvaramo da smo otkrili finansijski perpetuum mobile. Sada Irska ima probleme. Da li će sada Grčka njoj da pozajmljuje?  Ili ko? Pa to ne može da funkcioniše. Za to su krivi i  neodgovorni Evrostat, neodgovorna Evropska komisija i neodgovorne rejting agencije. Sve te institucije su zatajile. Mi smo iskazali solidarnost sa grčkim građanima preko Međunarodnog monetarnog fonda i direktne pomoći”, rekla je slovačka premijerka.

Češka spada u nove članice koje su uspele da dobro unovče i iskoriste svoje prisustvo u EU, a bila bi još uspešnija da joj evropski novac ne jede nabujala korupcija. Start sa višeg nivoa drugog najbogatijeg među novajlijama (posle Slovenije) povećao je ambicije Čeha. Socijaldemokratski premijer Jirži Paroubek optimistički je 2006. predviđao da će već ove godine Česi dostići standard EU, ali nisu. Sada su na  83 odsto proseka EU, a svoje bogatstvo povećali su svega osam u odnosu na slovačkih 15 odsto. Svetska ekonomska, a zatim i dužnička kriza u evrozoni vratila je Čehe njihovom poslovičnom  evroskepticizmu. Dok se u vreme ulaska u Uniju i u prvim berićetnim godinama gotovo nije čuo, sada je glas dežurnog evroskeptika, predsednika Vaclava Klausa, pao na plodno tle. Popularni predsednik  ponovo je označio krivca – evro i ambicije evropskih elita da se Unija još više integriše nauštrb suvereniteta zemalja članica.

“Pre svega treba već jednom da kažemo kakvu formu evropske integracije hoćemo, da svaki budući češki pregovarač ima jasnu poziciju. Treba da nađemo hrabrosti i da kažemo da ne želimo ni Evropsku  monetarnu uniju, kaže Klaus. Domaći ekonomisti i analitičari ne mogu da se slože šta je za Češku značilo članstvo u EU u vreme globalne krize - da li sidro u buri ili kamen koji vuče (sa ostatkom Unije) u  dubine recesije.

“Bez Evrope sve bi devalviralo, svako bi bio protiv svakoga i sve bi se raspalo jer koordinirana akcija ne bi bila moguća”, “udara kontru” bivši premijer i donedavni evrokomesar Vladimir Špidla. Ali Česi su postali gluvi za bilo kakav evrooptimizam. U aprilskoj anketi agencije SANEP prvi put se potvrdilo da kada bi se sada glasalo, članstvo Češke u EU ne bi prošlo na referendumu: 44,6 odsto Čeha bilo bi protiv, dok bi za ulazak u EU glasalo svega 42 odsto (u odnosu na 77 odsto onih koji su na pravom referendumu Evropi rekli “da”). Evrooptimizam svakako ubijaju i svakodnevne vesti o korupcionaškim skandalima oko podele evropskih fondova. Češka, prema procenama stranih privrednih komora, spada u najnetransparentnije raspisivače tendera za javne nabavke (u Poljskoj su najpreglednije). Zimus je zbog pritiska  da se nadziđuju cene javnih nabavki u bogatom Fondu životne sredine (kroz koji “protiču” milijarde evra iz Brisela), a da razlika ide u partijsku i njegovu ličnu kasu, ostavku morao da podnese ministar životne sredine Pavel Drobil. Evropska komisija, zabrinuta zbog mogućnosti da Češka evropski novac umesto u svoj razvoj ulaže u karijere i džepove političara, odmah je u Prag poslala hitnu kontrolu.

Slobod an Samardžić Nerealno

Predsednik Vaše stranke kaže da bi za Srbiju najracionalnije bilo čvršće povezivanje sa EU , ali bez učlanjenja. Šta to znači?

Ako Unija danas nema ni volje ni snage da menja okvir svojih odnosa sa Srbijom, onda sama Srbija treba da izloži novu inicijativu, jer su višestruki odnosi sa EU za nju veoma važni. Srbija očigledno u  postojećim odnosima mnogo gubi: materijalno, moralno, teritorijalno. Sve se svodi na obećanja EU ukoliko ispunimo uslove, od kojih je najveći broj u sferi nedostižne i neprozirne visoke politike. Za dobro Srbije je da se novi odnosi uspostave u sferi realno ostvarljivih ciljeva u trgovinskim odnosima, saobraćaju, obrazovanju, naučnoj razmeni i drugim sferama.

Mislite li da Srbija može da se razvija bez evropskih fondova?

Evropski fondovi, čak i kada bismo stekli status kandidata, ne mogu da nadoknade tekuće gubitke Srbije od sprovođenja Privremenog trgovinskog sporazuma. Potpuna spoljnotrgovinska liberalizacija bez članstva za najmanje tri do pet godina, koje je apsolutno nemoguće, značila bi nastavak privrednog kolapsa čak i kada na čelu države ne bi bila ova katastrofalna vlada. Osim toga, veliko je pitanje da li će u narednom budžetskom periodu EU od sedam godina ti fondovi biti tako izdašni kao u sadašnjem. Najverovatnije neće. Zasnivati ekonomski razvoj na evropskim fondovima je s jedne strane parazitski, a s  druge hazardno.

 

Oskar Nikovic, ambasado r Mađarske u Srbiji Integracija bez odugovlačenja

Koliko je Mađarska do sada bila uspešna u ostvarivanju tog cilja i koliko je približila zapadni Balkan Uniji?

Smatramo da je integracija zapadnog Balkana u EU od ključne važnosti za region, ali nažalost naše mišljenje ne deli većina zapadnih članica Unije, iako stalno kažu da je put zemalja regiona ka EU otvoren.  Zato nam je važno da veoma glasno zastupamo stav da je proširenje imperativ bez kojeg se ne može i mislim da uspevamo da unutar EU produbimo svest o tome. Mađarska, ali i druge zemlje koje okružuju  zapadni Balkan, dobro poznaju situaciju i zbog toga smatraju da je integracija regiona u EU neizbežno rešenje za probleme ovog područja.

Šta Srbija mora da uradi u narednom periodu da bi dobila kandidaturu?

Reforme su ključna reč. One se moraju dovesti do kraja. Ništa ne bi lepše izgledalo na „svedočanstvu“ Srbije nego da u njemu piše – doneli smo zakon o restituciji, o izbornom procesu, promenili smo  sistem pravosuđa... Naravno, postoji i problem koji se ne može izbeći, a to je saradnja s Haškim tribunalom i, na kraju krajeva, izručenje sudu preostale dvojice optuženih koji su u bekstvu.

Milica Delević Test za Srbiju

Da li je moguće da Savet ministara odloži odluku o kandidaturi Srbije ako sve članice ne budu s tim saglasne?

Ne bih da ulazim u tu procenu sada, jer mislim da je rano za to. Najvažnije je da mišljenje Komisije o kandidaturi bude pozitivno. Ako ne bude pozitivno, sigurno je da u Savetu ministara neće biti diskusije o kandidaturi. Zato hajde da radimo na onome što je najvažnije sada.

Čini se da je završetak saradnje s Haškim tribunalom sada u drugom planu?

Možda se on manje spominje, ali nije ništa manje važan. To je jasan stav i zemalja članica i Komisije. U tom smislu za nas je predstojeći stav i izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, koji će biti predat Savetu bezbednosti u junu, izuzetno važan.

Koje su ključne oblasti na kojima Srbija treba da radi da bi u oktobru dobila pozitivno mišljenje?

Sve su oblasti podjednako važne. One koje podrazumevaju veći broj “poena” jesu ukidanje blanko ostavki, usvajanje imovinskih zakona, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, stvaranje prostora  za rad nezavisnih tela, saradnja s Haškim tribunalom i regionalna saradnja.

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR