Gostujući u Novom danu sa kolegom Markom Stojanovićem, Bogdanović je naglasio da niko ko se bavi arhitekturom nije tražio da se na tom mestu očuvaju udžerice koje su nekvalitetno građene. Ali, kako je kazao, palate koje su srušene su druga priča.
„Godine 2020. je istekla zaštita ovim objektima, što je sramota. Ne znam kako uopšte može da istekne zaštita. U pitanju su zgrade koje su na tom mestu poslednjih 100 godina“, kazao je on.
Bogdanović je pokazao kako je izgledala jedna od srušenih zgrada, inače delo beogradskog arhitekte češkog porekla Stevana Tobolara.
„Ono što je tragično jeste da se nasred ove akademski oblikovane fasade nalazila se skulptura Merkura. Čak je i to srušeno. Jedino što sada možemo da uradimo i na čemu insistiramo mi iz Centra za urbani razvoj jeste da se obnovi ta stara fasada“, kazao je on.
Bogdanović je dodao da je malo toga u Beogradu ostalo od srednjeevropske arhitekture i da to malo treba ljubomorno da čuvamo.
„Obnoviti fasade nije ništa čudno i strano. Radi se svuda u svetu, samo su u Beogradu arhitekte protiv toga, jer valjda onda oni ne mogu da dođu do izražaja. To je normalan postupak da se sačuva sećanje i informacija o gradu u kojem su živeli naši preci i u kojem treba da žive naši potomci. Izraelci su to uradili sa bivšom američkom ambasadom u Kneza Miloša. Srušeno je sve do temelja i ponovili su sve do detalja“, podsetio je on.
„Samo se ‘gazi’ po lokaciji, svaki kvadrat mora da bude iskorišćen“
Kvadratura sada diktira i formu i najbitnija je i investitorima i „kvazi eliti“ koja te nekretnine kupuje, kazao je istoričar umetnosti Marko Stojanović.
„To su problemi na koje ni arhitekte ne mogu da nađu rešenje i nastaju zbog toga što je klijentela koja kupuje te nekretnine na taj način (ne)obrazovana. Njima je samo bitna lokacija i broj kvadrata. Nebitan im je i raspored. Onda i sam investitor tako misli – nije mu važno kakvi će to stanovi da budu, da li će biti funkcionalni, imati normalnu strukturu… Samo se ‘gazi’ po lokaciji, svaki kvadrat mora da bude iskorišćen“, objasnio je on.
Arhitekte su toga svesne, kaže, ali uslovljene zahtevima investitora.
„To su nakaradni stanovi (ne svi, naravno). Vrlo je malo prosvećenih investitora koji će staviti akcenat na arhitketuru, biti spremni da se povuku unutar parcele, daju prostora arhitekturi, a onda u prodaji povećati cenu kvadrata i tako naći nadoknadu. Time bi nastala neka iole humana arhitektura“, poručio je on.
Što se uloge države tiče, on je podsetio da svaka politička opcija koja se u nekom trenu nađe na vlasti u pozitivnom svetlu najavljuje novu gradnju.
„Država ne želi da se bavi time, da li neko ima neki procenat, ne možemo da dokažemo. Ali vlast ne zanima ono što je bilo pre, samo se ističe novo koje se zida. To je problem koji traje više od vek i po. Ne samo da je naš grad postradao od Turaka ili Drugog svetskog rata, naši vladari su rušili prethodno da bi pokazali svoje ideje. Ostalo nam je vrlo malo objekata iz baroknog Beograda, iz osmanskog Beograda… Kako bi koja opcija došla na vlast, tako je rušila ono prethodno“, rekao je Stojanović.
Rešenje vidi u spisku na kome bi se našlo oko 400, 500 zgrada koje bi bile stavljene pod nultu zaštitu i ne bi smele da budu rušene, kao i u poštovanju generalnog urbanističkog plana.
Bogdanović je objasnio razliku između nulte i zaštite koja se obnavlja periodično.
„Pod nultom zaštitom su Skupštna, Saborna crkva, Beogradska tvrđava… One se ne smeju dirati. Mada kako je krenulo nisam siguran ni da u nekom trenutku neko neće poželeti i to da sruši“, rekao je ironično on.
Istoričar umetnosti podsetio je da je Beograd veliki grad, te niti može, niti treba da se svaki objekat zašti.
„Ali oni se mogu zaštiti urbanistički. Upravo o tome i pričamo – da se sačuvaju fasade. Cela Evropa ima taj problem, jer cela Evropa je stara. Beograd je jedan od najstarijih gradova, generalno – ali arhitektonski to je uglavnom 19. i 20. vek. Evropa ima više problema, tamo su pojedini gradovi iz 16. i 17. veka i zamislite taj sudar savremenog života i njegovih potreba. Odavno su u Evropi za sve to pronađena rešenja, samo treba da ih pratimo i da se bavimo njima“, poručio je on.
Bogdanović je dao primere očuvanja fasada u Madridu, Lisabonu i posebno pohvalio praksu u Sankt Peterburgu.
„Sruši se ceo unutrašnji deo objekta, ostavi se samo fasada, a onda se unutar zgrade gradi potpuno novi objekat, sa garažama i svim onim što je potrebno savremenom životu. To je krajem 1980-ih rađeno u Francuskoj ulici – pojedini kuće su porušene od temelja, ali su sačuvane ili ponovljene fasade. U Jovanovoj ulici je napravljena prva pametna kuća, tako što je svaki kamen bio obeležen na fasadi i onda vraćen. Ako ne znate da se to radilo, mislite da je u pitanju originalan objekat iz 1880-ih. To je ono za šta se zalažemo“, napomenuo je on.
U ovom trenutku na Dorćolu ruše kuću Dragiše Brašovana, jednog od najvećih imena srpske arhitekture, upozorili su istoričari umetnsoti.
„Sačuvali su fasadu, ali srušili dve trećine kuće. Unutra nje se nalazio originalni nameštaj, originalni raspored, koji je Brašovan redizajnirao. Umesto to da bude neka vrsta muzeja, potpuno je uništeno“, rekao je Bogdanović.
Kada je reč o objektima na Slaviji, Stojanović je rekao da predviđeni izgled kompleksa „King’s Circle Residences“, čiji je suvlasnik fudbaler Dejan Stanković, jeste na neki način vezivno tkivo između zgrade Narodne banke i hotela Hilton.
„Što se tiče same arhitekture, moglo je da bude i bolje. Ali uslovi u kojima ovaj kompleks na Slaviji nastaje – koji je to investitor, kakve uslove on postavlja – nameću ograničenja i kom god da ste projektnom birou to dali, ne bi mogli Bog zna šta da kažu“, rekao je on.
Na proteklom konkursu, rekao je, predložena su zanimljiva rešenja, ali nijedno nije ispunilo više od dve trećine kapaciteta, pa ih je investitor odbio.
„Čak i kada hoćete da napravite nešto bolje, vezane su vam ruke, jer zakon kod nas ne poznaje estetiku, arhitekturu… Manje je bitno kako će da izgleda, moglo je tu da bude staklo i čelik, kao pre 15 godina. Ili još gore, ono po čemu su poznati mnogi naši investitori, mogla je tu da nikne neka gigantska ‘parižanka’, vulgarna imitacija stila klasicizma ili secesije, pravljena da se dodvori kvazi eliti koja kupuje tu stanove. Izgledala bi kao Skoplje iz 2014. godine, gde su na jedan vulgaran način izmislili arhitekturu 19. i početka 20. veka“, napomenuo je.
To nam tek ne treba, rekao je Stojanović.
„Periodi treba da govore za sebe. Beograd je, nažalost, grad koji je mnogo više predviđen za zidanje nego za čuvanje, ali ono što možemo da sačuvamo, treba da sačuvamo, a tamo gde treba da se zida novo – hajde da napravimo što bolju novu arhitekturu“, zaključio je on.
Reakcija kompanije Maison Royal
Kompanija Maison Royal d.o.o. koja sprovodi projekat King`s Circle Residences na potezu od Slavije do Manježa, odgovorila je u mejlu redakciji N1 da će u novom objektu „biti implementirana je fasada sa otiscima fasade koja je na tom mestu i bila“.
„Porušeni objekti po urbanističkom planu iz 2022. godine nisu bili pod zaštitom, a za njihovo uklanjanje je dobijena dozvola, a zatim i građevinska dozvola. Na projekat svoj pečat dala je i verifikaciona komisija sa brojnim stručnjacima, kako iz sveta tako i iz naše zemlje. Verifikaciona komisija Sekreterijata za urbanizam potvrdila je arhitekturu budućeg objekta gde se jasno vidi da je sačuvan ‘duh’ srušenih objekata u ulici Svetozara Markovića“, naveli su oni.
Kako su napisali, u modernom objektu implementirana je fasada sa otiscima fasade koja je na tom mestu i bila.
„Jasno je da fasade zgrada nije bilo moguće sačuvati, jer su bile veoma trošne, a pojedine i opasne po život, kako onih koji su živeli u istim, tako i prolaznika. Mišljenja mnogih stručnjaka, na čelu sa Društvom Arhitekata Beograda koje je raspisalo konkurs, jeste da se na moderan način sačuvala atmosfera porušenih objekata u Svetozara Markovića. Takođe, u vašoj emisiji je rečeno da nas kao investitore zanima samo gabarit objekta. To je netačna informacija. Kroz ovaj projekat i arhitekturu, mi kao investitori odrekli smo se brojnih kvadrata, atraktivnosti objekta, u korist javne površine, koju će svakako koristiti svi građani. Smatramo da će ovim objektom jedan od najvećih i najpoznatijih trgova u Beogradu i Srbiji dobiti jedan moderan, savremen objekat kojim bi naš glavni grad mogao da se diči i da stane u rang sa mnogim svetskim metropolama“, navedeno je u saopštenju.