“(Zbog toga) svako od nas, u proseku, godišnje iz džepa odvoji 664 evra. Odlaskom u privatnu apoteku, kod privatnog lekara, u privatnu laboratoriju ili u privatnu dijagnostiku. To znači da pored onih 800 evra, koji dođu putem budžeta, mi dodamo još 664 evra. To je 45 odsto ukupne potrošnje u zdravstvenom sistemu Srbije, a sve što je iznad 20 odsto govori da je zdravstveni sistem u ozbiljnom problemu”, ocenio je Delić, koji je i profesor Medicinskog fakulteta u penziji.
On je gostujući na televiziji Insajder naveo da su građani Srbije sve starija populacija, odnosno da se Srbija približava udelu od 25 odsto stanovnika starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu.
“Istraživanja u Evropi su pokazala, onaj ko ima iznad 70 godina – ima bar dve hronične bolesti, ako ne i više. Što imamo stariju populaciju, imaćemo veću potrebu za zdravstvenim sistemom, a to naš zdravstveni sistem ne može da isprati. Tako da se ljudi, čekajući uslugu u državnom zdravstvu, okreću prema privatnom”, kaže Delić.
Prema njegovim rečima, problemi u finansiranju zdravstva tiču se potrošnje, organizacije zdravstvenog sistema, rukovođenja, kadrovske politike, od upisne politike na fakultete do odlaska u penziju.
“Budžet mora da bude u funkciji razvoja zdravstvenog sistema, novih ideja, nove zdravstvene politike. Ona podrazumeva radikalne promene. Međutim, u ovom trenutku ne postoji politička volja da dođe do takvih promena, a postoji i neznanje i nekompetentnost onih koji odlučuju o tome. To je nešto što postoji u sistemu i što nam smeta da napravimo pravu razvojnu zdravstvenu politiku”, smatra Delić.