Ali koliko zapravo ovaj mali pomak utiče na naše telo, san i raspoloženje?
Prema rečima stručnjaka, jesenja tranzicija je mnogo blaža od prolećne promene – ali nije potpuno bezopasna. Promena suptilno remeti naš cirkadijalni ritam, unutrašnji 24-časovni sat koji reguliše san, budnost, lučenje hormona i raspoloženje, prenosi Euronews Health.
Razumevanje cirkadijalnih ritmova
Efekti promene sata zasnovani su na našem cirkadijalnom ritmu – unutrašnjem 24-časovnom satu koji reguliše san, budnost, hormone i raspoloženje.
“Postoji cirkadijalni sat u svakoj ćeliji tela, ali postoji i glavni sat: grupa neurona u mozgu koja automatski prati svetlo, zoru, sumrak i tamu putem signala iz očiju,” rekao je Timo Partonen, vanredni profesor psihijatrije na Univerzitetu u Helsinkiju, za Euronews Health.
“Način na koji ovaj sat funkcioniše utiče na to koliko dobro spavamo i koliko nam je raspoloženje dobro ili loše. Zato je tako važan,” dodao je.
Letnje računanje vremena (Daylight Saving Time – DST) je praksa pomeranja sata unapred za jedan sat u proleće i vraćanja unazad u jesen, kako bi se produžilo dnevno svetlo u večernjim satima. Većina Evrope, Severne Amerike, delovi Afrike i Azije koriste ovaj sistem.
Ove godine, satovi će se pomeriti unazad ujutru u nedelju, 26. oktobra.
Iako mnogi pozdravljaju dodatni sat, promena ipak pomera naše unutrašnje vreme – a neki ljudi to osećaju više nego drugi.
„Uopšteno govoreći, uprkos žalbama da večeri postaju mračnije, jesenja promena se obično doživljava kao manje bolna“, rekao je profesor Malkolm fon Šanc, hronobiolog sa Univerziteta Northumbria.
„Oni kojima se ne dopada jesenje pomeranje uglavnom se žale da je iznenada mrak kada napuštaju posao. Ali tu postoje dve stvari. Prvo, to jednostavno odražava gde živimo – u to doba godine nema dovoljno dnevne svetlosti da bi i jutra i večeri bili svetli. To nije posledica promene sata, već geografije. Drugo, iako zvuči manje očigledno, biološki i fiziološki gledano, jutarnje svetlo je mnogo važnije za nas“, rekao je.
Partonen se složio, rekavši da je „jesenja promena sata lakša za prilagođavanje jer nam daje dodatni sat u danu. Glavni cirkadijalni sat lakše se prilagođava ovom novom rasporedu“.
Međutim, upozorio je da san u početku možda neće delovati tako okrepljujuće kao tokom letnjih meseci.
„Postoji i rizik da ljudi ne iskoriste dodatni sat za spavanje — umesto toga, ostaju budni duže i nastavljaju da gomilaju manjak sna. Promena bi mogla biti prilika da se nadoknadi odmor, ali većina ljudi to ne koristi na taj način“, rekao je, a prenosi Euronews Health.
Kako pomeranje vremena utiče na naše telo
Prolećno pomeranje sata, ono koje „krade“ jedan sat sna, povezano je sa kratkotrajnim porastom broja saobraćajnih nesreća, gubitkom sna i srčanim udarima (jedna studija Američke fondacije za srce otkrila je da je broj srčanih udara porastao za 24% dan nakon prelaska na letnje računanje vremena).
Ali jesenja promena takođe može imati suptilnije efekte.
Studija iz 2025. godine Univerziteta Liverpool John Moores i Univerziteta Oksford pokazala je da žene češće od muškaraca prijavljuju povećanu brigu, zbunjenost i stres u danima nakon pomeranja sata. Poremećaji u dečjim rutinama, poput kasnijeg odlaska na spavanje i teškog buđenja, takođe su doprineli stresu u domaćinstvima.
Šira istraživanja zdravlja sugerišu da česte promene sata mogu nositi ozbiljnije, dugoročne rizike.
Nedavna analiza naučnika sa Stanford Medicine pokazala je da polugodišnje promene sata mogu dovesti do većih stopa moždanog udara i gojaznosti. Studija je uporedila tri politike – trajno standardno vreme, trajno letnje vreme i trenutno dvokratno pomeranje – i zaključila da je sezonska promena vremena najgora opcija.
Modelovanjem izloženosti svetlosti, usklađenosti cirkadijalnog ritma i zdravstvenih ishoda u SAD, istraživači su procenili da bi uvođenje trajnog standardnog vremena moglo sprečiti oko 300.000 moždanih udara godišnje i smanjiti gojaznost kod 2,6 miliona ljudi. Trajno letnje računanje vremena ostvarilo bi oko dve trećine tog efekta, prema istraživanju.
Kako održati redovan obrazac spavanja
Održavanje doslednog obrasca spavanja jedna je od najvažnijih i često zanemarenih komponenti dugoročnog zdravlja.
„Znamo da je važno, i znamo da naše telo može da se nosi sa određenim odstupanjima. Ali iz epidemioloških podataka znamo da je za dugoročno zdravlje bolje minimizovati promene,“ objasnio je fon Šanc.
On je opisao modernu naviku nadoknađivanja sna vikendom — poznatu kao „društveni džet leg“ – kao biološki štetnu.
„Mnogi od nas rano ustaju tokom nedelje, a zatim duže spavaju vikendom – suštinski menjajući raspored kao da putujemo u drugu vremensku zonu petkom i vraćamo se u ponedeljak. Taj obrazac ima iste dugoročne negativne efekte kao i često izlaganje džet legu,“ rekao je.
Studija objavljena u časopisu Journal of Epidemiology & Community Health pokazala je da pojedinci sa neredovnim ciklusima spavanja i buđenja imaju 26% veći rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, poput srčanih i moždanih udara, čak i ako spavaju preporučenih 7-9 sati po noći.
Da li treba da preispitamo letnje računanje vremena?
Mnogi naučnici i organizacije za istraživanje spavanja – uključujući Britansko društvo za spavanje, koje je prošle godine izdalo zvanično saopštenje o toj temi – podržavaju ukidanje polugodišnjih promena sata i prelazak na trajno standardno vreme.
Evropska unija je 2018. godine predložila ukidanje sezonskih promena vremena, a iako je Evropski parlament to podržao u načelu, države članice nisu uspele da se dogovore da li da uvedu trajno standardno ili letnje vreme.
Za sada, sat nastavlja da ide napred i nazad svake godine.
Stručnjaci se slažu da korišćenje dodatnog sata za pravi odmor, umesto za duže budno stanje, može olakšati prelaz.
„Idite na spavanje dovoljno rano“, savetuje dr Partonen.
„Ako se promena sata dešava u noći između subote i nedelje, lezite u uobičajeno vreme, ili malo ranije – u subotu. Tako možete iskoristiti dodatni sat za spavanje i smanjiti manjak sna.“