Prema nedavnom izveštaju Centralne banke Kosova, doznake emigranata su bile najviše tokom 2008. godine, kada su dostigle vrednost oko 609 miliona evra i od te godine beleže pad. Činjenica da većina kosovske dijaspore živi u zemljama koje su malo pogođene krizom, je od presudnog značaja za ovaj rast.
Ekonomski stručnjaci smatraju da je struktura potrošnje ovih para koje dolaze iz inostranstva veoma loša. Uglavnom oni odu na nabavku hrane, a samo desetinu tog novca ulažu u biznis i razvojne projekte. Dijaspora i dalje ne ulaže na Kosovu zbog loše poslovne klime.
Muhamet Sadiku, profesor ekonomije, za list “Zeri” komentariše da odlazak ovih para na hranu ustvari znači njihovo vraćanje nazad u inostranstvo, jer trgovinski deficit Kosova dostiže cifru od oko dve milijarde evra. Sadiku smatra da ovim sredstvima Kosovo osigurava prividni socijalni mir, pošto se pokriva veliki deo potrošnje lokalnih porodica.
A koliko srpska dijaspora plaća za istinsko
socijalno beznađe u Srbiji?