“Akcije kosovske policije zaoštravaju odnose izmedju EU i Kosova, ugrožavaju podršku EU i pokreću pitanje da li je kandidatura Kosova za članstvo u EU ikada bila uzeto ozbiljno”, dodaje Euraktiv.
I, kako navodi, “nedavni dogadjaji su naveli zvaničnike u Briselu da postave pitanje da li postoji spremnost Kosova da primeni vladavinu zakona i zaštiti prava manjina, što su dva ključna merila”.
Briselski portal podseća da je EU u junu 2023. s Prištinom “zamrzla kontakte na visokoj ravni, zbog toga što ne sprovodi obavezu uspostavljanja Asocijacije/Zajednice srpskih opština, kao i zbog korišćenja preterane sile na severu”.
“Sve mnogobrojnije žalbe za zloupotrebe od strane policije Kosova sve snažnije nameću neprijatna pitanja za Evropsku uniju, glavnog finansijera i potporu kosovske policije”, dodaje Euraktiv.
I podseća da je EU uložila četiri i po miliona evra u podršku i obuku kosovske policije, pored podrške preko Euleks misije.
U napisu se kaže da je “jedan visoki zvaničnik ‘Euraktivu’ rekao da je nasilje kosovske policije ‘opšterašireno’” .
Briselski portal ističe da su “masovne ostavke u policiji ostavile prazninu u srpskoj zajednici na
severu, dok su kosovske vlasti, umesto da ih zamene novim srpskim policajcima, u policiju postavile uglavnom etničke Albance”.
“Taj potez je još više zaoštrio zategnutost”, objašnjava Euraktiv i kaže da je “istraživanje 2024. godine pokazalo da samo jedan odsto Srba podržava na severu pojačano prisustvo policije” i da se mahom osećaju nebezbednim.
A, kako predočava Euraktiv, “srpski policajci nikad nisu zamenjeni, čime je prekršena ustavna obaveza Kosova da se obezbedi etnička zastupljenost u javnim ustanovama”.
Vlasti u Prištini su uprkos pritiscima EU da se to reši, tvrdile da postojeći zakonski propisi ne dozvoljavaju da se umesto onih koji su dali ostavke, novi srpski policajce postave u kosovsku policiju.