Petrović je u gostovanju u programu N1 televizije rekao da postoji nekoliko indikatora da Srbija ne stoji dobro po pitanju odgovora na energetske izazove.
„Na krizu sa naftom, vlast je reagovala smanjivanjem akciza za oko 60 odsto, što je ad hoc mera, ali ako bi to ostalo tokom cele godine, to bi bio gubitak prihoda države od nekih 900 miliona evra. To je jedan procenat bruto domaćeg proizvoda i zahtevaće značajnu promenu strukture potrošnje i jedan ozbiljniji pristup u tom pogledu. Pitanje je kako će vlast na to odgovoriti“, kaže nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Srbije.
Kao dva dodatna problema u vezi sa energetskim pitanjima i indikator da Srbija ne stoji najbolje u smislu odgovora na energetske izazove, Petrović navodi EPS i NIS, dve najznačajnije energetske kompanije kod nas.
„Ugljenična taksa koja sad treba da se plaća na izvoz električne energije, pošto većim delom potiče iz uglja, stavljena je u stranu. To su značajni gubici i uopšte utisak je da su te reforme u EPS-u potpuno splasle u odnosu na početak. Na celu ovu krizu mi imamo problem i sa NIS-om. Dobro bi bilo da dođe do te transakcije, mada mi uopšte ne znamo ni kakva će ona biti. Odvija se iza zatvorenih vrata, što delom može i da se opravda da su to poslovni odnosi, ali jedan dodatni deo transparentnosti je neophodan, pogotovo što ne znamo kakva je sad uloga tog partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Formira se novo preduzeće i uopšte tu stvari nisu očigledno jasne, a to jeste značajna stvar i da nije čak ove energetske krize, to je veoma značajna stvar za privredu Srbije“, objašnjava akademik.
Ćutanje institucija i nepoštovanje zakona ima i političke i ekonomske implikacije
Kao značajan problem, Petrović ističe i način funkcionisanja institucija, odnosno njihove ćutanje na sumnje na neregularnosti. On to objašnjava na primeru mitinga vladajuće stranke u Areni, kada su novinari N1 zabeležili da se novac delio na ruke u kešu, a da na to do sada nije bilo nikakvog odgovora Agencije za sprečavanje korupcije, tužilaštva…
„To je baš jedan primer koji pokazuje da se ovde pravila igre ne poštuju, da se zakoni ne poštuju. Iako imate zakone, vi ih ne poštujete ili ih tumačite na taj način da možete da ih izbegnete, a krajnji ekstrem je da i same zakone promenite na taj način da odgovaraju manjini“, kaže sagovornik N1.
Ističe da ovo ima značajne političke i ekonomske implikacije, ali i uticaj na društvo u celini.
„Sistem gde je politička vlast, odnosno moć koncentrisana u uskom krugu ljudi – elite, pokazuju da takva situacija u političkoj sferi nužno dovodi do toga da se pravila igre u ekonomskoj sferi iskrivljuju u korist malobrojne elite, njihovih interesa, a posledica toga je da je ukupni kolač, ukupni dohodak koje zemlja može da proizvede manji nego što su potencijali te zemlje“, navodi Petrović.
On podseća da su međunarodna istraživanja pokazala da je Srbija u poslednjih 25 godina od izborne demokratije došla na korak do zatvorene autokratije.
„To je onda praćeno i slabljenjem svojinskih prava i slično“, kaže on ističući da bi promena takvog sistema bila dobra za društvo, ali ne za vlast.
„Dozvoljavanjem zmaha ukupne privrede, privredni subjekti van klijentelističke mreže, povezane sa elitom, ekonomski bi ojačali. Njihova veća ekonomska moć bi donosila i veću političku moć, a ta politička moć bi potencijalno ugrozila političku moć tekuće elite. Ako bi ona izgubila vlast, zahvaljujući tome, onda bi ona izgubila i deo kolača koji sada prisvaja. I zato se u svetu, a to važi i ovde upravo to i dešava, sprečava se rast doaćeg privrednog sektora“, navodi akademik Pavle Petrović.