Dragan Mićanović smatra se jednim od najvećih glumaca u Srbiji. Tri puta je igrao Hamleta, u seriji „Sablja“ igra Zorana Đinđića, u filmu ”Čovjek koji nije mogao šutjeti“ Tomu Buzova, a igrao je i Vukašina Katića. Intervju za N1 dao je na dan kada je u Kragujevcu održan protest „Sretnimo se na Sretenje“.
“Studentski protesti i protesti građana, pešačenja studenata, skup u Kragujevcu… sve to mi deluje veličanstveno. Moram da priznam da ni u najluđim snovima nisam mogao da tako nešto očekujem od današnjih mladih ljudi. Petnaestominutnu tišinu, koja je krenula od Slavije ka nama, koji smo bili kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i nastavila duž Ulice kralja Milana je nešto što nisam doživeo. Tu snagu tišine čak i pozorište može samo da sanja. To je jedna jeza, ali sa druge strane, u toj tišina je snaga, koja je zaista očaravajuća”, rekao je za N1 Dragan Mićanović.
Govoreći o nedavnom protestu glumaca, on je kazao da je atmosfera bila, kako je rekao, čarobna.
“Susret i solidarnost koja je zavladala i u glumačkoj branši je takva, da deluje da su nas mladi ljudi toliko očarali, da smo im se prepustili celim svojim bićem i srcem. Bilo je prekrasno na tom susretu glumačkih ansambala. I na protestnoj šetnji pozorišta je takođe bilo potpuno čarobno”, naglasio je Mićanović.
On je dodao da je mislio da današnje mlade generacije, “ne shvataju zašto danas žive u ovakvom društvu”.
“To vuče korene iz skorašnje istorije, koja je bila jako ružna. Mislio sam da je ta generacija pod velikim medijskim pritiskom (čiji je narativ) da su za ratove svi krivi, ali ne i mi, da je to sve bilo nametnuto Srbiji. Mislio sam da mladi žive u nekoj potpuno nestvarnoj istoriji. Moje lično iskustvo je da me je moja ćerka, dok je bila gimnazijalac u jednoj beogradskoj gimnaziji, pitala zašto pred svaki čas istorije moraju da ustanu i pevaju himnu “Bože pravde”. Nemam ništa protiv naše himne, ona je divna, ali imati to u sistemu obrazovanja… Zašto bi mladi ljudi od svoje 15. ili 16. godine ustajali i pevali “Bože pravde”? Tako da sam mislio da su oni prilično udaljeni od realnosti. Kada sam video šta misle i kakvu zemlju žele, bio sam presrećan. Generacije koje dolaze su mnogo bolje od onoga na šta sam ja pomišljao”, rekao je Mićanović.
„Svaka zemlja bi bila privilegovana da ima političara kao što je Đinđić“
Govoreći o seriji “Sablja” u kojoj igra Zorana Đinđića, on je rekao da je to za njega bio veliki glumački izazov.
“Kada mi je ponuđena ta uloga, nisam mnogo razmišljao, jer volim izazove, a to je jedan od velikih glumačkih izazova – igrati tako specifičnu ličnost kao što je bio Zoran Đinđić. Ono što je meni glumački bilo posebno interesantno, to je ta njegova specifičnost, njegova brzina, elokventnost, maštovitost, brzina misli, preciznost. Bilo mi je jako značajno da to prikažem u seriji”, objasnio je Dragan Mićanović.
Rekao je da je za njega bilo važno da se ponovo govori o vremenu Zorana Đinđića.
“Današnja mladež koja je na ulicama nije ni rođena dok je Đinđić tih kratkih par godina bio na vlasti. Rekao sam studentima FON-a, da je jedan od razloga zbog kojeg žive u ovakvoj zemlji i to što je 12. marta, metak koji je ispaljen iz snajpera našao cilj, i ubio nam premijera ispred zgrade Vlade. Kada se jednoj zajednici desi takav šok i trauma, to traje jako dugo. Posledice toga se i danas osećaju i siguran sam da danas ovako živimo i zato što se desio taj 12. mart”, rekao je Mićanović.
Dodao je da veruje da bi svaka zemlja “bila privilegovana” da ima političara kao što je bio Zoran Đinđić.
“Mi smo imali filozofa za premijera koji je govorio nekoliko jezika, koji je bio načitan, koji je želeo da menja ovo društvo, ali ne nasilno i grubo. Osim toga, divno je približavao politiku običnom svetu, u koji i ja spadam, jer sam potpuno nezainteresovan za to, pa zato i sebe smatram političkim diletantom. Ali on je umeo da mi jednostavnim jezikom približi politiku i to je velika stvar”, naveo je Mićanović.
„Znao sam o zločinu u Štrpcima, ali ne dovoljno“
Film hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ nominovan je za nagradu Oskar Američke akademije filmske umetnosti i nauka, u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma. Film govori o herojskom činu penzionisanog oficira JNA Toma Buzova, koji je prema tvrdnjama svedoka, tokom otmice u mestu Štrpci 1993. godine, pokušao da spreči izvođenje putnika nesrpske nacionalnosti iz voza, pa su pripadnici nekadašnje Vojske Republike Srpske i njega odveli i od tada mu se gubi svaki trag. Njega u filmu igra Dragan Mićanović, a jedna od važnih uloga tog glumca je uloga Vukašina Katića.
“Potpuno je neverovatno da su se prošle godine desile takve uloge. O tako nečemu jedan glumac može samo da sanja. Tomo Buzov je jedna posebna priča i iz nekoliko razloga meni mnogo bitna. Znao sam o zločinu u Štrpcima, ali ne dovoljno. Kada su me prošle godine pitali da li sam zainteresovan za tu priču, ja sam odmah rekao – da, ja želim da u tome učestvujem i želim da se ta priča ispriča. Jer to su naše društvene traume o kojima moramo barem da pričamo. Kad ne možemo da nabrojimo sve, jer je mnogo toga lošeg i groznog bilo, mislim da je priča lekovita i da mi, koji se bavimo ovim poslom, imamo obavezu da neke od tih priča ispričamo”, rekao je Dragan Mićanović.
Dodao je i da ne vidi razloga zašto film “Čovjek koji nije mogao šutjeti“ ne bi mogao da bude prikazan u “udarnom terminu RTS-a.
“To je jako dobar film. Ne vidim razloga zašto ne bi bio prikazan u udarnom terminu RTS-a. Ja navijam za to. Mislim da glavni emiteri u ovoj zemlji imaju obavezu da pričamo o tome”, rekao je za emisiju 360 stepeni glumac Dragan Mićanović.