Kako kaže ovaj radnik za N1, kada je počeo da radi 2018. godine sve je bilo u redu i nije bilo nekih problema do pa pandemije, kada su se pogoršali uslovi u fabrici.
„Dobio sam otkaz 2020. godine, kao i ostali radnici, ali posle nekoliko meseci smo dobili poziv da ako želimo možemo da se vratimo nazad u fabriku. Mi smo prihvatili, međutim kada smo se vratili videli smo da se mnogo toga promenilo, plate su bile smanjene, a radno vreme povećano, dok prekovremeni sati koje smo radili nisu bili plaćeni. Videli smo da su standardi propali i da je fokus fabrike bio da se ispuni što veća kvota, kao i da se žrtvuje kvalitet proizvoda“, ispričao je on.
Zbog žurbe kako bi ispunili što veću kvotu, kako priča, povećan je broj povreda na radnom mestu zbog čega je morala da interveniše i Hitna pomoć.
Ni zaštitna oprema sa kojom su radili nije bila adekvatna, kaže sagovornik N1.
„Rukavice koje su bile najznačajnije za nas koji smo radili na CNC mašinama, bile su lošijeg kvaliteta i nisu mogle da se menjaju svake nedelje, što bi bilo adekvatno sa njihove strane. U nekim slučajevima smo morali da čekamo po 2-3 nedelje kako bi dobili nove rukavice, a u međuvremenu je bilo vidno da je propao kvalitet rukavica i bili smo izloženi supstancama koje stvaraju iritaciju na koži, a u nekim slučajevima čak i otvorene rane“, navodi on.
Zbog toga su, kako priča, pojedini radnici morali da odu na bolovanja pošto su im se na rukama stvarale rane jer su „bili izloženi tim supstancama“.
Navodi i da ventilacija „nije bila najbolja, jer se osećala razlika kada se uđe u prostor i da se u njemu osećao miris teškog metala“.
Radnik Mei Ta kaže da su radnici bili i pod pritiscima generalno od menadžmenta, a obim posla se povećao tako što su kvote skočile sa 100 komada na 140. Dodaje da je „jedan menadžer vikao na radnike i bacao stvari na pod“.
Ni same mašine nisu mogle da se održavaju i čiste zbog povećanih kvota, još kaže.
„Pauze su u većini slučajeva bile poštovane, ali naši tim lideri su zahtevali da neki ostanu tokom pauze, ako su mogućnosti, kako bi nastavili rad i kako bi se izbacila kvota koja je tražena“, ispričao je radnik.
„Kada smo počeli da radimo, radna subota je bila opciona, tada su nam tim lideri govorili da ne treba da dolazimo, a posle kad smo se vratili 2020. zahtevali su da radimo svaku subotu. Prekovremeni rad nam nije bio plaćen, a kad smo otišli u HR da se žalimo, rekli su da nije do njih nego da je to do tim lidera, odnosno kako su oni svima napravili grešku i nisu upisali vreme“, dodao je on.
Sagovornik N1 kaže i da u početku nije bilo nikakvih indicija da će domaći radnici biti zamenjeni stranim.
„Naša fabrika je imala kineske radnike iz Tajvana jer su bili potrebni njihovi tehničari, pošto su mašine bile na kineskom. Oni su jedini mogli da naprave promene na mašinama, a imali smo i naše tehničare koji su učlili i nije bilo nikakvih indicija u početku“, dodao je on.