Pacijenti kojima je ova terapija neophodna u lečenju osteoporoze kažu da već mesecima uzaludno obilaze apoteke u Beogradu, ali i u čitavoj Srbiji u potrazi za lekom.
Ovo nije jedina terapija koja nedostaje pacijentima koji se leče od osteoporoze, a više o tome za N1 govorila je dr Gordana Janjić iz Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srbije.
„Lek zometa spada u zlatni standard u lečenju osteoporoze, to je grupa bisfosfonata, Zolendronat. On je jedan od najpotentnijih lekova u ovoj grupi lekova, jer je zaštitna moć od fraktura kičmenih pršljenova 70 odsto, a zaštita od drugih fraktura 35 odsto. Osim toga, ovaj lek nije dizajniran samo za osteoporozu, on se koristi i u drugim ozbiljnim bolestima, kao što su maligne bolesti koštanog tkiva, metastaze, zatim hiperkalcemija uzrokovana tumorima žlezda – dakle to je lek koji ima mnogo širu primenu nego kod osteoporoze“, objašnjava dr Janjić.
Šta možemo očekivati kad leka nema?
Prvo, kaže sagovornica, su zdravstveni problemi pacijenta – to su ozbiljni prelomi koji nose određenu stopu smrtnosti, veliku stopu invaliditeta, zatim imamo psihološke probleme gde pacijent živi u strahu od preloma, imamo socijalni problem, partnerski odnos, radni odnos, uključivanje u sport, putovanja, imamo veliki ekonomski problem, veliki teret ekonomski koji trpi pacijent, porodica i zdravstvena služba.
„Mi smo se trudili da ovim lekom nešto izgradimo, da izgradimo kost, da joj povećamo koštanu masu, kad se lek ukine, pacijent zna da će krenuti, taj lek zapravo obuzdava ćelije koje razgrađuju kost, znači te ćelije su slobodne, one počinju da razgrađuju ono što smo mi mukotrpno izgrađivali i mi idemo unazad sa ovom bolešću“, objašnjava doktorka.
Koje još terapije za lečenje osteoporoze nedostaju u Srbiji?
„Ja govorim s vama kao pacijent koji je skoro oboleo od osteoporoze, kao lekar i kao aktivista udruženja koji se bavi prevencijom ove bolesti. Znači u svim sam cipelama i potpuno razumem probleme. Nama nedostaju parentalni oblici lekova. Lek zolendronat se daje u intravenskoj infuziji jednom godišnje, znači vrlo komforno davanje. Nedostaju parentalni lekovi koji se daju kao intravenska injekcija na tri meseca i ibandronat. Mi smo sada samopokriveni peroralnom terapijom koja se pije, koja se izuzetno teško podnosi. Veliki broj pacijenata obolelih od osteoporoze ima oštećenja digestivnog trakta kao i ja i ne može podneti ovu terapiju. Jedini parentalni oblik je potpuno druga grupa lekova, to je prolija. Biološki lek je izuzetno skup i mi sada dolazimo u situaciju da moramo da se snalazimo da li uopšte možemo ovaj lek da obezbedimo na duge staze. Lako je obezbediti jednu dozu, ali to su lekovi koji se primaju više godina. Znači, nedostaju nam parentalni oblici lekova“, naglašava doktorka.
Na kraju dr Janjić kaže da su lekovi veoma delotvorni, da mogu da utiču na progres bolesti, koja inače nije u potpunosti izlečiva.