Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović je, promovišući akciju „Najbolja cena“, izjavio za televiziju K1 da obrok od dva jaja za ukupno 22 dinara čoveka može da drži sitim – ceo dan.
Danilo Ćurčić kaže da je ova izjava ministra Momirovića tragična, da „imamo savete od nosilaca izvršnih funkcija u vlasti za to šta treba da jedemo i kako treba da jedemo“.
“Imali smo onaj parizer, sad imamo jaja… Naravno da građani koji nemaju dovoljno novca jeftinije jedu, ali sad od toga praviti nekakvu predstavu gde vi svakodnevno zasipate medije informacijama šta je jeftinije ovde ili tamo, zapravo pokazuje odsustvo elementarne brige za ljude koji ne mogu da plate kvalitetne obroke”, ocenio je Ćurčić za N1.
Podseća, ovo su akcije ograničenog trajanja i ne rešavaju suštinske probleme siromaštva i niske kupovne moći onih ljudi koji rade za niske plate ili su korisnici sistema socijalne zaštite.
On kaže da je ovo prirodan nastavak višedecenijske politike zanemarivanja svih onih pitanja koji se tiču borbe protiv siromaštva.
“Nijedna vlada Republike Srbije poslednjih 12 godina, a usudiću se da kažem i više, nije pokazala jedan razuman i sistematičan odnos prema pitanjima siromaštva, već je to oduvek bio jedan nebitan resurs ili se svodio na predstave kao danas”, naglašava Ćurčić.
To su ti modeli koji građanima govore da treba da budu zadovoljni kada njima neko sa vlasti nešto da, ali onda kad oni požele da im daju, naglašava sagovornik N1 i dodaje da se taj model zasniva na onome što se zove – milostinja.
Nema plana da građani izađu iz siromaštva
“Nije sramota kupovati jeftiniji proizvod, sramota je baviti se pitanjima niske kupovne moći građana i siromaštvom na ovaj način. Ovo ne donosi nikakve sistemske promene koje će pomoći građanima da posle isteka akcija dobro žive”, kazao je Ćurčić.
I tu je ceo problem, smatra on, ne diramo one resore koji bi trebalo da se aktiviraju kako bismo rešili probleme niske kupovne moći i siromaštva, već se bavimo posledicama.
Drži do stava i da nemamo dovoljno snažan zahtev sa druge strane, od drugih političkih aktera, za rešavanje ovih pitanja.
“Političko predstavljanje ljudi koji su siromašni i socijalno ugroženi ne postoji, sa njima se retko komunicira. Svi to rade tako što odu na pijacu pa kažu da su razgovarali sa narodom”, napominje Ćirić.
Kako kaže, vidimo da novca ima, ali ova vlast raspolaže sa značajnim budžetom za nekakve namene koje nisu u javnom interesu – kao što su mere aktivne politike zapošljavanja i koje bi pomogle da građani kasnije ne žive od pomoći sistema državne pomoći.