„Ova poseta je dosta dugo pripremana. Makron već duže vreme ima Srbiju u fokusu. Jedan je da “nešto proda”. U pitanju je veliki posao prodaje aviona. Franucski predsednik ima geopolitički osećaj. On je pokrenuo evropsku policijsku saradnju. Važno je za Srbiju da ima saveznika, a nemamo pravog saveznika u okviru EU, ako ne računamo Mađarsku, koji je neobičan saveznik“, rekao je sagovornik N1.
On je rekao da su Francuska i sam Makron pokazali da imaju pozitivan stav prema tome da Srbija bude deo Evropske unije.
„Dosta je naglašeno pitanje pristupa EU… Pismo (Jelisejske palate) je napisano u pozitivnu duhu, pokušava da vrati duh evropejstva koji je dosta izgubljen u Srbiji. Pismo je i poruka javnost pozitivna, ali adresant nije neko za koga možemo da očekujemo da će Srbiju da vodi ka EU. Režimu je dovoljno da bude na putu i da privuče strane investicije, da proda ovaj ili onaj resurs“, dodaje on.
Lopandić ističe da Zapad, Brisel, Vašington gleda ko je na vlasti, a manje ih zanima kako građani vide tu vlast, kao i da Srbija nema čime da se pohvali kada se govori o evropskim integracijama.
„Srbija je “napustila” temu Kosova, a sa druge strane nije ništa dobila na planu napretka ka EU, jer pitanje usklađivanje spoljne poolitike po pitanju sankcija Rusiji. Zaglavljeni smo od 2021. godine. Rekao bih i da je ceo proces proširenja deset godina u zaostatku. Tolerisana je stabilokratija u Beogradu. Mi smo potpuno nazadovali i kao zemlja ne ličimo na nešto što je na putu ka EU“, dodaje on za N1.
Prokomentarisao je i to što su migovi pratili Makrona, rekavši da je to „simbolično okretanje kada se radi o vojnoj saradnji ka Francuskoj i ka Zapadu. Mislim da se nalazimo u prelaznom periodu i da će vrata ka EU ponovo da se otškrinu“.
Govoreć o sporazumima u oblasti energetike, rekao je da je korisno da uđemo u ekspertske razmene informacija i da Srbija izađe iz ove marginalne situacije u kojoj se nalazi.
Lopandić se osvrnuo i na pitanje litijuma.
„Tema litijuma je prvenstveno tema poverenja. Poverenja u institucije, inspekcije, u ministarstvo kako da sprovede propise. Od toga sve počinje. U javnosti se pokazuje koliko je nepoverenje prema institucijama“, zaključuje on.