“Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka nije i ne sme biti resorna nadležnost generala koji se spremaju za prošle ratove i fokusirani su isključivo na probleme funkcionisanja kasarni”, rekao je Lunić za vojvođanski portal Autonomija (autonomija.info).
On je dodao da je analizom aktuelnih svetskih sukoba, lako zaključiti da su moderni borbeni sistemi nametnuli tehnološki sofisticirane pretnje na koje regruti nisu u stanju da odgovore.
“Dakle, opšta vojna obaveza je stvar prošlosti i samo profesionalan vojnik može efikasno da odgovori na savremene bezbednosne izazove”, poručio je Lunić.
Prema njegovim rečima, to je široko društveno pitanje u koje moraju biti uključeni eksperti od psihologa, preko pedagoga, do finansista, kako bismo “na najefikasniji način, zajedno sa donosiocima odluka, odgovorili svim bezbednosnim izazovima za našu zemlju”.
Dodao je da aktuelna Strategija nacionalne bezbednosti ne prezentuje indikatore zbog čega bi se moglo zaključiti da je bezbednost Srbije ugrožena, ali je naveo da inicijativa za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka ukazuje na nagomilane probleme Vojske Srbije (VS) za popunom jedinica “koje aktuelni menadžment nije u stanju da reši”.
“Odavno je VS prestala da bude poželjan poslodavac, a sada kadrovske probleme pokušava da reši obligacijom prema delu stanovništva. Naglašavam ‘delu’ jer nije potpuno jasno kako predlagač namerava da prevaziđe ustavna ograničenja poput ravnopravnosti polova, prigovora savesti ili zabrane diskriminacije, ali i da reši pitanje dvojnog državljanstva ili odazivanja svih nacionalnih manjina”, rekao je Lunić.
On je kazao da, kada država sa stalno otvorenim konkursima za aktivni sastav VS i inicijativom za ponovno uvođenje vojnog roka “na ovakav eksplicitan način pokazuje kadrovske probleme u sistemu odbrane, trebamo se kao društvo zapitati da li nam je narušena i nacionalna i lična bezbednost”.
“Ukoliko bezbednost zasnivamo na neodrživoj vojnoj neutralnosti, na virtuelnom konceptu totalne odbrane i na opredeljenju prema ODKB, kako je navedeno u strategijama iz oblasti odbrane, onda smo duboko sa glavom u pesku. Kao što 1989. nismo znali posledice pada Berlinskog zida, ni sada ne shvatamo globalni geopolitički kontekst koji konsekventno ima posledice na regionalnu stabilnost”, ocenio je Lunić.
Prema njegovim rečima, vlasti balansiranom spoljnom politikom ne samo da zavaravaju narod u vezi sa evropskim integracionim namerama, već i protivno nacionalnim interesima oduzimaju Srbiji potencijal istinskog partnerstva i savezništva.
“Krajnje je vreme da preispitamo održivost vojne neutralnosti i sve koristi od kolektivnog sistema bezbednosti, pa makar to zahtevalo i po koju emotivnu suzu”, ocenio je Lunić.